Пољопривреда

Пољопривреда

Приближава се време сетве јарих култура, односно озимих усева и прави је тренутак за припрему земљишта за јесењу сетву. Добра предсетвена припрема  повећава приносе и до 25 одсто. Земљиште  се мора изорати  на дубину од 20 до 25 сантиметара и унети једна трећина препорученог ђубрива.Семена морају бити декларисана, а сетва се мора обавити сејалицама, а не растурачима ђубрива, савет је стручњака за ратарство.

Приближава се време сетве јарих култура, односно озимих усева и прави је тренутак за припрему земљишта за јесењу сетву. Добра предсетвена припрема  повећава приносе и до 25 одсто . То је утолико значајније у тренутку када су поскупели и семена и енергенти  и само бољи род може да донесе добит.

Анализа земљишта , односно увид, које елементе  би требало додати биљкама које намеравамо да сејемо, пуна агротехника, почев од љуштења стрништа до дубоке обраде земљишта и  правилне сетве , то су најважнији кораци за предсетвену припрему.Не могу се и не смеју одлагати, нити прескакати јер онда  нема доброг рода а тиме ни профита.Сада када и код нас и у свету скаче цена свих житарица, то је значајно и за ратаре и за сточаре, који припремају силажу, нарочито за крупна грла.

Стручњак за ратарство из ПССС Врање  Нада Лазовић Ђоковић  саветује да се земљиште  пооре на дубини од 20 до 25 сантиметара. Сви они који су имали житарице и завршили сетву сада би требало да изврше најпре плитку обраду земљишта на дубини од 10 центиметара и тиме изазову раст коровских биљака..Након тога следи дубоко орање  као најнеопходнија припрема земље за сетву.

На тај начин сва влага која се током зиме накупи у земљишту биће сачувана.Тако ће биљке имати довољно влаге током вегетације и донети добар род и у екстемним условима, као што је то била двомесечна суша током ове сезоне.Нада Лазовић Ђоковић истиче да је  токо предсетвене припреме потребна примена  једне трећине ђубрива  како би фосфор и калијум доспели током орања на дубину од 20 до 25 центиметара. То је зона корена .Ако то не урадимо улазимо у перио сетве јарих култура без добре предсетвене припрме.

Поред тога мора се поштовати и сетвена норма, односно количина семена коју произвођачи прописују. Семе мора бити декларисано и неопходно је да се засеје    сејалицама,  а не растурачима ђубрива, напомињу стручњаци. Само на тај начин  принос  се повећава за 25 одсто.  Уколико ратари немају средстава да ураде комплетну препоручену агротехнику боље је направити паузу и оставити земљиште да се одмори или да уведу нову културу  у сетву, попут спелте.

 

Почетком септембра министарство пољопривреде наставља са спровођењем активних мера аграрне политике на подизању конкурентности српске пољопривреде. На конкурсу ресорног министарства могу да учествују пољопривредници који   улажу  део  својих средстава, а највећи део  ће добити кроз кредите банака и од државе.

мр Небојша Младеновић из Пољопривредне саветодавне службе Врање истиче да је  овај пројекат познат пољопривредницима под називом 50-40-10, а ови бројеви показују колико је учешће државе а колико појединца. Циљ је да произвођачи  добију средства којима ће моћи да унапреде своју  производњу ради профитабилнијег наступа на тржишту.

С обзиром да пољопривреда подразумева пре свега биљну производњу као основу за све друге секторе, први и најважнији корак је испитивање састава, а тиме и плодности земљишта , што се управо спроводи на имањима регистрованих произвођача.

мр Младеновић каже да се узети узорци земље испитују у акредитованим лабораторијама.На основу аналаиза   власницима имања дају се писане препоруке за  ђубрење земљишта у различитим фазама производње и за потребе одређених култура, како би добили оптималне резултате.

Искуства пољопривредника говоре да  се анализом земљишта  остварују и велике уштеде у потрошњи ђубрива.

Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.  

Због суше и високих температура, принос кукуруза  на територији Врања и округа  биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само  занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара  кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том  месецу.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године  ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз  до 15. Августа улази у фазу метличења када му  је потребно бар  50 литара падавина по метру квадратном.

Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то  не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.

Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана.    Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.

Министарство пољопривреде  управо је расписало  јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.

Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама  пруже боље услове за свакодневни живот и рад.

 Јавним позивом обухваћени су подстицаји  који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.

Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције  не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.

Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава  друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.

Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.

Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе  документацију којом се доказује реализација инвестиције.

За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.

С обзиром  да се у готово свим сеоским  срединама житељи боре управо са проблемима  путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.

Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.

Још недељу дана остало је до истека рока за подношење захтева за  остваривање подстицаја у сточарству. Правилником ресорног министарства  донетим почетком ове године прописани су услови и начи  остваривања овог права. Захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања .

Право на  остваривање права на подстицаје за тов јунади, свиња, као и тов јагњади и јаради  имају правна лица, предузетници и физичка лица . То се односи и на краве за узгој телади за тов.

Срђан Зафировић из ПССС  истиче да рок за подношење захтева за остваривање подстицаја за тов домаћих животиња истиче до краја јула. Подстицаји се остварују за она грла  која су предата кланици или овлашћеним фирмама за извоз, у периоду од 1. јуна прошле до краја јуна ове године.

Подстицаји по грлу за јунад износе 15 хиљада динара, за јагњад и јарад по две хиљаде и за свиње  хиљаду динара по грлу. Ова врста стимулације итекако је значајна за сточаре, а многи од њих само захваљујући томе успевају да профитабилно раде. Цене на сточним пијацама у околини града готово су непромењене у последњих  6 месеци, а најбољи показатељ је пијаца у Ристовцу,  где  недељом  увек има купаца.

Зафировић  истиче да  је цена живе ваге за прасад од 230 до 250 динара за килограм у зависности од квалитета, мушке телади од 3,5 до 3, 6 евра за килограм,а женске телади од 3 до 3,2 евра по килограму. Јунад на пијаци има константну цену од 2,1 евро за килограм живе мере.

Јагњад се продаје по цени од 280 до 300 динара, а јарад  220 до 240 динара по килограму живе мере  и ту нема великих осцилација у цени .

Страна 1 од 3