Српска православна црква и верници данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија.

Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Антиохији.

Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао.

Због вере у Господа, после тешких мука, посечена је мачем у 16. години. Њене мошти постадоше чудотворне и исцелитељске, па су одувек поштоване.

У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона.

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем, и као Свети Илија који кажњава громом, спада у "огњевите" свеце.

У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.

Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију сигуран је у летину. 

Обележава се и као крсна слава.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.

Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.

У народу се каже да на Огњену Марију "не ваља ни конац у иглу уденути".

Српска православна црква литургијски обележава Светог архангела Гаврила, слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству.

Данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.

Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег.

Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама.

Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о васкрсењу Христовом.

Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева, позната као Бели анђео, једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.

У народу, празник је познат и као летњи Аранђеловдан, за који се везују многобројни обичаји, према којима се онима који поштују веру на овај дан забрањује сваки рад.

Летњи Аранђеловдан је крсна слава села Лопардинце И неколико храмова на Косову и Метохији.

 

 

 

 

Српска православна црква и њени верници данас славе Свете мученике Козму и Дамјана, познатије као Врачи или Врачеви.

Козма и Дамјан били су браћа из Азије, чија је мајка била хришћанка, а отац незнабожац. Иако их отац није учио хришћанским правилима, будући чудотворци следили су мајку, а након очеве смрти заједно са њом су се посветили служењу Исусу Христу.

Браћа су открила да су од Бога добила дар за исцељивање људи, било да је у питању болесно тело или дух. Постоје записи да су Свети Козма и Дамјан многе излечили од различитих болести и истеривали духове из људи, а били су познати по томе што никада никоме нису наплатили услуге лечења, као и по својој мантри: "Забадава добисте, забадава дајите". Због тога су их у народу прозвали "бесребреници".

После смрти сахрањени су онако како су и живели - заједно, у месту Фереману. Легенда каже да су своја чуда наставили да чине и после смрти и да су се многи верници излечили након поклоњења њиховим моштима. Зато је и до данас остало веровање да се ови свеци призивају у помоћ код сваке болести и невоље.

Врачати значи лечити, па се тако Свети Врачи сматрају заштитницима лекара. Светом Козми и Дамјану посвећене су многе цркве, манастири и болнице, а на овај дан се верује да браћа чудотворци лече болесне који им се искрено моле.

У завршници Петропавловског поста, прославља се једно од три најважнија рођендана у Цркви - рођење светог Јована - Пророка, Претече и Kрститеља Господњег. Баш рођењу овог светитеља посвећен је данашњи велики празник - Ивањдан. Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години - обележава се рођење, усековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере. Једини је, од свих великих пророка који су проповедали Христов долазак, видео Спаситеља.

Данашњи празник зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековите.

По обичајном календару, плету се венци од ивањског цвећа у који се ставља бели лук да кућу чува од грома. Чак и вода добија посебну моћ.

У многим крајевима, пале се ивањске ватре, око којих се некада играло и певало.

Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград.

Kаже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси. Понегде се организују и вашари.

Данашњи дан посвећен је чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком. Његове мошти чувају се у манастиру Острог, у Црној Гори, као велика светиња, више од 300 година. То је место ходочашћа и за вернике других религија.

Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи, у Поповом пољу, у Херцеговини. Замонашио се и започео живот подвижника у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице.

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски, живео је у манастиру Тврдошу. Када су га Турци разорили, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године.

Његове чудотворне мошти и гроб чувају се до данашњег дана.

Убрзо, људи су почели да долазе на његов гроб како би се исцелили и нашли утеху.

Сматран за свеца још за живота - током година, његов култ све више је јачао. Слави се и као крсна слава.

По народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

Страна 1 од 2