Пољопривреда
За мала пољопривредна газдинства, али и за предузећа јуче је почела пријава за новчане подстицаје, које даје држава у сарадњи са Светском банком. Максимални износ, који једно газдинство бесповратно може добити је 25.000 евра, док ће фирме моћи да рачунају и на 200.000 евра. Са укупним буџетом од 38 милиона долара, пројекат ће трајати три године.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је рекао да је прва пријава на конкурс, који је отворен до 4. јуна, стигла већ јуче у 8.30 часова, да може да конкурише свако газдинство, као и да је јавни позив намењен воћарима, повртарима, виноградарима и одгајивачима цвећа.
Што се тиче набавке трактора истакао је да да би се купио трактор или било шта од механизације, најмања вредност мора бити 20.000 евра с укљученим ПДВ-ом. Такође, указао је да не може да се купи само пољопривредно земљиште а све друго може.
"Ако трактор кошта 20.000 евра с ПДВ-ом, 50 посто добијете бесповратно, конкуришете код Управе за аграрна плаћања, ако добијете решење од Управе, онда идете код пословних банака да би сте обезбедили кредит од 40 посто, то је у конкретном случају 8.000 евра и 2.000 евра морате обезбедити сами", објаснио је Недимовић.
Напоменуо је и да, када је реч о трактору, власник га не може отуђити пет година.
Подвукао је да то новац Србије, да се ради заједно са Светском банком, али да Србија плаћа кредит и да не би имали оволико кредитних линија да Србија нема добар финансијски потенцијал.
Нагласио је и да је процедура једноставна. "Када вам се одобри кредите онда улазите с бизнис планом код пословне банке и мислим да свако може да конкурише", казао је министар.
Извор: РТС
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде са Светском банком започиње пројекат доделе бесповратних средстава малим пољопривредним газдинствима и предузећима али и модернизацију сопственог система за доделу субвенција.
Нови вид подршке биће авансно исплаћен пољопривредницима који буду испунили критеријуме. Максимални износ који може једно газдинство да добије бесповратно је 25.000 евра док ће фирме моћи да рачунају и на 200.000 евра. За ове намене Министарство пољопривреде ће до краја године исплатити 20 милиона евра и то кроз три јавна позива до краја године.
Оно што је додатни квалитет овог пројекта је то што ће газдинства поред бесповратних средстава имати и кредитну подршку уз минимално сопствено учешће. На овај начин биће постигнут и додатни вид контроле јер ће средства бити доступна само за оне чија идеја има перспективу у даљем развоју што ће процењивати у ресорном Министарству али и у банкама које ће одобравати кредите.
Опширније: http://www.minpolj.gov.rs/javni-poziv-za-podnosenje-prijava-za-utvrdjivanje-prava-na-koriscenje-bespovratnih-sredstava-u-okviru-projekta-za-konkurentnu-poljoprivredu-u-2021-godini/
Коштичаво воће се тренутно налази у фази цветања. Оно што је јако битно јесте заштити то коштичаво воће управо у тој фази препаратима који се користе за сузбијање болести које се, ако се не делује превентзивно касније не могу сузбијати.
„У питању је монилија која прави огромне проблеме односно изазива сушење коштичавог воћа, сушење грана и гранчица. Понекад, зависно од типа инфекције, може да проузрокује и сушење целих стабала. Битна ствар је да сви они чији се засади налазе на почетку цветања одреде третмане препаратима као што је Сигнум, како би спречили почетак тих инфекција. Док код култура као што су шљиве, потребни је одрадити препарате као што је Хорудс. То су препарати који могу да задрже инфекцију нешто дуже", наглашава Дејан Мујакић из Пољопривредне саветодавне стручне службе Врање.
С обзиром да су лоши временски услови са честим падавинама фаза цветања се мора опскрбити са минимум три третмана у заштити против овог штетног организма. Када се заврши цветање, неопходан је још један третман са поменутим препаратима како би били сигурни да је заштита урађена у потпуности.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александар Богићевић, обишао је пољопривредна газдинства на југу Србије. Том приликом посетио је винарију Стари Дани у селу Раковац.
Циљ посете је ослушкивање пољоприведних прозвођача, како би им држава изашла у сусрет и усмерила их да на прави начин искористе потенцијале које систем субвенцвија даје, истакао је Богићевић и додао се тежи да на тај начин сви делови Србије буду подједнако развијени.
„Конкретно је винарија Стари дани предала пројекат у ИПАРД програму, за меру три која се тиче опреме. Винарија је конкурисала и прошле године за развој вина и виноградарства. Оно што сам заључио из разговора је да је на овом подручју мало људи који користе субвенције“.
Винарија Стари дани настала је 2006. године на имању породице Стошић, засадом првих чокота винове лозе, након чека су кренули 2008. са производњом вина.
„Тренутно имамо 26 хектара винограда на две локације, са пет сорти грожђа. Капацитет винарије данас је 70.000 литара. Производимо пет врста вина,'' каже Љубиша Стошић, власник винарије Стари дани.
Пољопривредна саветодавна стручна служба у Врању такође обилази пољопривреднике у целом Пчињском региону и усмерава их на који начин да аплицирају како код града тако и у ресорном министарству.
„ Служба се поред едукације бави и информисањем о мерама аграрне политике као и мерама локалних самоуправа,“ каже Небојша Младеновић, директор Пољопривредне стручне службе у Врању.
По речима помоћника министра Богићевића једна од стратегија је развој винарства и сектора ракије, а све у контексту развоја руралног туризма.
До краја јула пољопривредници могу да предају захтеве за подстицаје за тов у сточарској производњи. Износ субвенција по грлу је исти као лане, а сточари се највише жале на кашњење у исплати новца. Узгајивачи свиња тврде да субвенцију од 1.000 динара по грлу чекају и до годину дана од продаје товљеника. Слично је и са новцем за тов јунади. У Управи за аграна плаћања истичу да је проблем настао због смањења броја људи у овој служби и актуелних епидемиолошких мера. Иначе ,кажу, да ниједног момента нису престајали са исплатом субвенција. Добијају око 80.000 захтева годишње за ову врсту подстицаја, и услед обима посла дошло је до кашњења у исплати. Иначе, у току прошле године, Управа за аграрна плаћања исплатила је око 40 милијарди динара подстицаја, од тога 70 одсто за тов, генетику и премију за млеко.
Опширније...
Министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић најавио је да ће од краја марта почети исплата субвенција пољопривредним произвођачима и пољопривредницима. Најпре иду исплате по хектару,потом за опрему, па за механизацију. Недимовић је навео да ће буџет за пољопривреду ове године износити 53 милијарде динара и замолио заинтересоване да за субвенције конкуришу на време. Kазао је да је износ за субвенције био повећан 2020. и да ће сви системи мера који су постојали претходне године бити и ове, с тим што ће, додаје, пољопривредници имати и једну нову врсту подршке, што се реализује у сарадњи са Светском банком. Овом подршком пољопривредници добијају 50 одсто гранта, 40 одсто је кредит, 10 одсто сами дају. Тридесет осам милиона долара стоји на располагању за ове сврхе.
Пред воћарима је важан посао ђубрења и обрада земљишта у засадима воћа, подсећају стручњаци Службе за пољопривреду Врање. Инжењер Сузана Јеркић истиче да би од ђубрива требало користити она која имају већи проценат фосфора и калијума, али је најзначајнија препорука стручњака у односу на анализу земљишта. Количина ђубрива одређује се на основу старости засада. Након постављања ђубрива око стабала у форми чиније или траке обрадом се мора унети у земљиште.
Засејане житарице на поплављеном земљишту, које су под водом биле више од три дана ,уништене су и мораће да се преору. Ово је за Радио телевизију Бујановац изјавила стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе Врање. Нада Лазовиц Ђоковић истакла је да би најпре требало да се након повлачења воде очисте од механичких нечистоћа, од нанетог камена и евентуалног отпада.Након тога требало би да се обави орање на дубини од 30 центиметара и да се обавезно нађубре органским ђубривом. На таквом земљишту када временске прилике то дозволе могу се садити кукуруз, грашак и грахорица или луцерка, или неке друге културе које служе као зеленишно ђубриво.На осталим засејанм њивама тренутно стање усева је добро.Нада Лазовић Ђоковић оцењује да је снег заштитио засејане усеве и да су у добром стању поготову они који су засејани средином новембра.Иначе су ове године озими усеви засејани на мањим површинама у односу на 2020.
Док се широм Србије повећавају плантаже под засадима воћа јавио се проблем мањка орезивача. Старих и искусних је све мање, а ретки су млађи који се одлучују за ово древно занимање. Ипак, ситуација се и овде полако мења, бар ове сезоне, за овај посао су заинтересовани ученици средњих школа и факултета.Поједине компаније које се баве воћарском производњом у недостатку орезивача организују бесплатне курсеве, јер овај посао се једино може урадити ручно."Наша компанија има преко 500 хектара под вишњом, радимо тренутно зимску резидбу, прилагођавамо узгојни облик за машинску бербу. Имамо проблем са радном снагом, али их ангажујемо из околине Зрењанина, урадимо са њима обуку тако да они то могу врло квалитетно да раде", каже Золтан Киш Матијевић из "Аграра".Радује га, каже, што има све више младих резача који су заинтересовани да науче резидбу а такође и да за то буду адекватно награђени.И како тврде у овој компанији, велики број младих који науче овај посао веома брзо одлази ван Србије и тамо раде на плантажама јер широм Европе занимање орезивача воћа је изузетно тражено и пре свега добро плаћено.
Veterinarska stanica Bujanovac i u ovakvoj epidemioloskoj situaciji maksimalno pruza pomoc korisnicima usluga, izjavio je direktor Miodrag Milkovic. Kada je rec u sektoru stocarstva, vlasnicima farmi u ovom trenutku je najznacajnija isplata zaostalih subvencija. Prema najavama resornog ministra to se moze ocekivati u narednih mesec dana. To je vazno za ovaj kraj i jug Srbije gde se smanjuje broj gazdinstava, ali se na nekim znacajno povecava broj grla stoke. Problem je i sto ima sve manje mladih koji se bave ovim poslom. Medjutim ima i ohrabrujucih vesti koje su pre svega vezane za obnavljanje rada klanice Jugokop. dr Miodrag Milkovic dir. Veterinrske stanice rekao je da se uskoro mogu ocekivati dobre vesti vezane za klanicu Jugokop, sto bi bilo od izuzetnog znacaja ne samo za opstinu Bujanovac, vec za stocare celog regiona. Takodje je dodao da ce hrana sve vise biti trazena, narocito kada je rec o bezbednoj hrani, koju gradjani sve vise kupuju direktno od samih proizvodjaca.Inace,Veterinarska stanica Bujanovac ima sva neophodna sredstva koja su potrebna za dijagnostiku i lecenje domacih zivotinja.
