Пољопривреда

Пољопривреда

Јесењи распуст званично почиње од 8. новембра, што значи да ђаци у школу иду до петка. Трајаће до 15.11, када се деца враћају у школске клупе.“ Ово је предлог тима за школе који је прихваћен, а званично ће бити усвојен на седници Kризног штаба . Деца се раније распуштају због епидемиолошке ситуације, а према речима министра Бранка Ружића тренутно је у Србији  короном инфицирано око 5.000 ученика.

Развој пољопривреде и прехрамбене индустрије је један од стратешки развојних циљева општине Бујановац. Тренутна ситуација у овом сектору није ни мало задовољавајућа. Потпуно немодеран начин и примена екстензивне пољопривредне производње, ниска продуктивност, застарела механизација, готово никакво удруживање произвођача, рапидно опадање сточног фонда, изгубљено тржиште само су неки од разлога што је  ситуација у пољопривреди на веома ниском нивоу. Потенцијала у овом сектору итекако има, постоји добра клима и географска позиција за одређене културе у ратарству и воћарству. Неколико фабрика постоји већ дужи низ година и оне опстају на тржишту. Међутим, појачана конкуренција из земље и из региона је довела до тога да овај сектор у последњим деценијама или стагнира или назадује.

 

Развој пољопривреде и прехрамбене индустрије је један од стратешки развојних циљева општине Бујановац. Тренутна ситуација у овом сектору није ни мало задовољавајућа. Потпуно немодеран начин и примена екстензивне пољопривредне производње, ниска продуктивност, застарела механизација, готово никакво удруживање произвођача, рапидно опадање сточног фонда, изгубљено тржиште само су неки од разлога што је  ситуација у пољопривреди на веома ниском нивоу. Потенцијала у овом сектору итекако има, постоји добра клима и географска позиција за одређене културе у ратарству и воћарству. Неколико фабрика постоји већ дужи низ година и оне опстају на тржишту. Међутим, појачана конкуренција из земље и из региона је довела до тога да овај сектор у последњим деценијама или стагнира или назадује.

 

Општина Бујановац у свом саставу има 56 катастарских насеља. Већи део тих насеља су сеоског типа. Та насеља су разуђена у равничарском  и у брдовитом делу. У највећем броју насеља пољопривреда представља највећи извор прихода. Међутим, иако је то један од главних прихода становништва, пољопривреда је екстензивног типа, и обавља се на традиционалан начин, тако да је продуктивност на ниском нивоу. Од укупне величине пољопривредног земљишта која износи 26.768 хектара, од чега се  84, 19 % налази у индивидуалном сектору,  оранице и баште  чине 14.740 ха или 56,19  значајнијих култура: жито,  поврћр и крмно  и воћњаци  или  виногради, као и  ливаде   и пашњаци . Територија општине Бујановац има укупно 16.972 ха шума и шумског земљишта, што у односу на укупне површине општине чини шумовитост од 37%.

 

  Унапређењем сточарства најбоље би се искористили предности   општине Бујановац. Приоритетни услов је обнова и поновно пуштање у рад  кланице „Југокоп“. На томе већ годинама инсистирају представници „Ветеринарске станице Бујановац“ у контактима са  надлежнима у  ресорном министарству. С обзиром да су упознати са  стањем у области сточарства и проблемима са којим  се у свакодневном животу и раду срећу сточари, схватају да је отварање ове кланице најбољи, најбржи и најсигурнији начин за пласман и наплату њиховог рада. Међутим, тај проблем  ни до данас није решен , иако би покретање у рад ове кланице представљало одлучујући подстицај за развој сточарства на ширем простору југа Србије, а пре свега на развој овчарства у општини Бујановац.

 Тада би повећање броја стоке биће праћено унапређењем исхране и побољшањем расног састава и већим прирастом по грлу. Да би се постигао већи ниво у сточарству потребна су и одређена улагања у мелиорацију и повећање броја пашњака .  Kод већине домаћинстава неопходно је адаптацију постојећих објеката за смештај стоке, као и за прераду  производа. Зависно од величине објекта и могућности производње сточне хране, једно домаћинство би држало од 5 до 10 грла крупне стоке (музне краве).  Kонфигурација терена (брдско планински део општине) омогућава и развој овчарства и козарства, постоје и могућности за развој објеката за ту намену капацитета 50-100 грла. У Бујановцу је велика стопа незапослености, а са друге стране села изумиру, не користи се шанса да се негативни трендови на селу зауставе, а самим тим и развију рурална подручја. Становништво у сеоским срединама је релативно младо али стручно неедуковано. Фармери нису довољно информисани о најновијим технолошким достигнућима и методама производње. Сви ови проблеми су решиви, могуће и у краћем временском периоду, једино ако би држава  одлућно стала уз пољопривреденике, пре свега сточаре,  јер је сточарство окосница развоја аграра у свакој земљи, па и код нас.

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 22 октобар 2021 09:17

Приближава се време сетве јарих култура, односно озимих усева и прави је тренутак за припрему земљишта за јесењу сетву. Добра предсетвена припрема  повећава приносе и до 25 одсто. Земљиште  се мора изорати  на дубину од 20 до 25 сантиметара и унети једна трећина препорученог ђубрива.Семена морају бити декларисана, а сетва се мора обавити сејалицама, а не растурачима ђубрива, савет је стручњака за ратарство.

Приближава се време сетве јарих култура, односно озимих усева и прави је тренутак за припрему земљишта за јесењу сетву. Добра предсетвена припрема  повећава приносе и до 25 одсто . То је утолико значајније у тренутку када су поскупели и семена и енергенти  и само бољи род може да донесе добит.

Анализа земљишта , односно увид, које елементе  би требало додати биљкама које намеравамо да сејемо, пуна агротехника, почев од љуштења стрништа до дубоке обраде земљишта и  правилне сетве , то су најважнији кораци за предсетвену припрему.Не могу се и не смеју одлагати, нити прескакати јер онда  нема доброг рода а тиме ни профита.Сада када и код нас и у свету скаче цена свих житарица, то је значајно и за ратаре и за сточаре, који припремају силажу, нарочито за крупна грла.

Стручњак за ратарство из ПССС Врање  Нада Лазовић Ђоковић  саветује да се земљиште  пооре на дубини од 20 до 25 сантиметара. Сви они који су имали житарице и завршили сетву сада би требало да изврше најпре плитку обраду земљишта на дубини од 10 центиметара и тиме изазову раст коровских биљака..Након тога следи дубоко орање  као најнеопходнија припрема земље за сетву.

На тај начин сва влага која се током зиме накупи у земљишту биће сачувана.Тако ће биљке имати довољно влаге током вегетације и донети добар род и у екстемним условима, као што је то била двомесечна суша током ове сезоне.Нада Лазовић Ђоковић истиче да је  токо предсетвене припреме потребна примена  једне трећине ђубрива  како би фосфор и калијум доспели током орања на дубину од 20 до 25 центиметара. То је зона корена .Ако то не урадимо улазимо у перио сетве јарих култура без добре предсетвене припрме.

Поред тога мора се поштовати и сетвена норма, односно количина семена коју произвођачи прописују. Семе мора бити декларисано и неопходно је да се засеје    сејалицама,  а не растурачима ђубрива, напомињу стручњаци. Само на тај начин  принос  се повећава за 25 одсто.  Уколико ратари немају средстава да ураде комплетну препоручену агротехнику боље је направити паузу и оставити земљиште да се одмори или да уведу нову културу  у сетву, попут спелте.

 

Почетком септембра министарство пољопривреде наставља са спровођењем активних мера аграрне политике на подизању конкурентности српске пољопривреде. На конкурсу ресорног министарства могу да учествују пољопривредници који   улажу  део  својих средстава, а највећи део  ће добити кроз кредите банака и од државе.

мр Небојша Младеновић из Пољопривредне саветодавне службе Врање истиче да је  овај пројекат познат пољопривредницима под називом 50-40-10, а ови бројеви показују колико је учешће државе а колико појединца. Циљ је да произвођачи  добију средства којима ће моћи да унапреде своју  производњу ради профитабилнијег наступа на тржишту.

С обзиром да пољопривреда подразумева пре свега биљну производњу као основу за све друге секторе, први и најважнији корак је испитивање састава, а тиме и плодности земљишта , што се управо спроводи на имањима регистрованих произвођача.

мр Младеновић каже да се узети узорци земље испитују у акредитованим лабораторијама.На основу аналаиза   власницима имања дају се писане препоруке за  ђубрење земљишта у различитим фазама производње и за потребе одређених култура, како би добили оптималне резултате.

Искуства пољопривредника говоре да  се анализом земљишта  остварују и велике уштеде у потрошњи ђубрива.

Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.  

Због суше и високих температура, принос кукуруза  на територији Врања и округа  биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само  занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара  кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том  месецу.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године  ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз  до 15. Августа улази у фазу метличења када му  је потребно бар  50 литара падавина по метру квадратном.

Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то  не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.

Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана.    Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.

Страна 1 од 3