Пољопривреда

Пољопривреда

За мала пољопривредна газдинства, али и за предузећа јуче је почела пријава за новчане подстицаје, које даје држава у сарадњи са Светском банком. Максимални износ, који једно газдинство бесповратно може добити је 25.000 евра, док ће фирме моћи да рачунају и на 200.000 евра. Са укупним буџетом од 38 милиона долара, пројекат ће трајати три године.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је рекао да је прва пријава на конкурс, који је отворен до 4. јуна, стигла већ јуче у 8.30 часова, да може да конкурише свако газдинство, као и да је јавни позив намењен воћарима, повртарима, виноградарима и одгајивачима цвећа.

Што се тиче набавке трактора истакао је да да би се купио трактор или било шта од механизације, најмања вредност мора бити 20.000 евра с укљученим ПДВ-ом. Такође, указао је да не може да се купи само пољопривредно земљиште а све друго може.

"Ако трактор кошта 20.000 евра с ПДВ-ом, 50 посто добијете бесповратно, конкуришете код Управе за аграрна плаћања, ако добијете решење од Управе, онда идете код пословних банака да би сте обезбедили кредит од 40 посто, то је у конкретном случају 8.000 евра и 2.000 евра морате обезбедити сами", објаснио је Недимовић.

Напоменуо је и да, када је реч о трактору,  власник га не може отуђити пет година.

Подвукао је да то новац Србије, да се ради заједно са Светском банком, али да Србија плаћа кредит и да не би имали оволико кредитних линија да Србија нема добар финансијски потенцијал.

Нагласио је и да је процедура једноставна. "Када вам се одобри кредите онда улазите с бизнис планом код пословне банке и мислим да свако може да конкурише", казао је министар.

Извор: РТС

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде са Светском банком започиње пројекат доделе бесповратних средстава малим пољопривредним газдинствима и предузећима али и модернизацију сопственог система за доделу субвенција.

Нови вид подршке биће авансно исплаћен пољопривредницима који буду испунили критеријуме. Максимални износ који може једно газдинство да добије бесповратно је 25.000 евра док ће фирме моћи да рачунају и на 200.000 евра. За ове намене Министарство пољопривреде ће до краја године исплатити 20 милиона евра и то кроз три јавна позива до краја године.

Оно што је додатни квалитет овог пројекта је то што ће газдинства поред бесповратних средстава имати и кредитну подршку уз минимално сопствено учешће. На овај начин биће постигнут и додатни вид контроле јер ће средства бити доступна само за оне чија идеја има перспективу у даљем развоју што ће процењивати у ресорном Министарству али и у банкама које ће одобравати кредите.

Опширније: http://www.minpolj.gov.rs/javni-poziv-za-podnosenje-prijava-za-utvrdjivanje-prava-na-koriscenje-bespovratnih-sredstava-u-okviru-projekta-za-konkurentnu-poljoprivredu-u-2021-godini/

Коштичаво воће се тренутно налази у фази цветања. Оно што је јако битно јесте заштити то коштичаво воће управо у тој фази препаратима који се користе за сузбијање болести које се, ако се не делује превентзивно касније не могу сузбијати.

„У питању је монилија која прави огромне проблеме односно изазива сушење коштичавог воћа, сушење грана и гранчица. Понекад, зависно од типа инфекције, може да проузрокује и сушење целих стабала. Битна ствар је да сви они чији се засади налазе на почетку цветања одреде третмане препаратима као што је Сигнум, како би спречили почетак тих инфекција. Док код култура као што су шљиве, потребни је одрадити препарате као што је Хорудс. То су препарати који могу да задрже инфекцију нешто дуже", наглашава Дејан Мујакић из Пољопривредне саветодавне стручне службе Врање.

С обзиром да су лоши временски услови са честим падавинама фаза цветања се мора опскрбити са минимум три третмана у заштити против овог штетног организма. Када се заврши цветање, неопходан је још један третман са поменутим препаратима како би били сигурни да је заштита урађена у потпуности.

Последњи пут измењено петак, 23 април 2021 12:38

Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александар Богићевић, обишао је пољопривредна газдинства на југу Србије. Том приликом посетио је винарију Стари Дани у селу Раковац.

Циљ посете је ослушкивање пољоприведних прозвођача, како би им држава изашла у сусрет и усмерила их да на прави начин искористе потенцијале које систем субвенцвија даје, истакао је Богићевић и додао се тежи да на тај начин сви делови Србије буду подједнако развијени.

„Конкретно је винарија Стари дани предала пројекат у ИПАРД програму, за меру три која се тиче опреме. Винарија је конкурисала и прошле године за развој вина и виноградарства. Оно што сам заључио из разговора је да је на овом подручју мало људи који користе субвенције“. 

Винарија Стари дани настала је 2006. године на имању породице Стошић, засадом првих чокота винове лозе, након чека су кренули 2008. са производњом вина.

„Тренутно имамо 26 хектара винограда на две локације, са пет сорти грожђа. Капацитет винарије данас је 70.000 литара. Производимо пет врста вина,'' каже Љубиша Стошић, власник винарије Стари дани.

Пољопривредна саветодавна стручна служба у Врању такође обилази пољопривреднике у целом Пчињском региону и усмерава их на који начин да аплицирају како код града тако и у ресорном министарству.

„ Служба се поред едукације бави и информисањем о мерама аграрне политике као и мерама локалних самоуправа,“ каже Небојша Младеновић, директор Пољопривредне стручне службе у Врању.

 По речима помоћника министра Богићевића једна од стратегија је развој винарства и сектора ракије, а све у контексту развоја руралног туризма.

Последњи пут измењено среда, 21 април 2021 12:52

До краја јула пољопривредници могу да предају захтеве за подстицаје за тов у сточарској производњи. Износ субвенција по грлу је исти као лане, а сточари се највише жале на кашњење у исплати новца. Узгајивачи свиња тврде да субвенцију од 1.000 динара по грлу чекају и до годину дана од продаје товљеника. Слично је и са новцем за тов јунади. У Управи за аграна плаћања истичу  да је проблем настао због смањења броја људи у овој служби и актуелних епидемиолошких мера.  Иначе ,кажу, да ниједног момента нису престајали са исплатом субвенција.  Добијају око 80.000 захтева годишње за ову врсту подстицаја, и услед  обима посла дошло је до кашњења у исплати.  Иначе, у току прошле године, Управа за аграрна плаћања исплатила је око 40 милијарди динара подстицаја, од тога 70 одсто за тов, генетику и премију за млеко.