Пољопривреда
Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.
Због суше и високих температура, принос кукуруза на територији Врања и округа биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том месецу.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз до 15. Августа улази у фазу метличења када му је потребно бар 50 литара падавина по метру квадратном.
Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.
Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.
Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана. Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.
Министарство пољопривреде управо је расписало јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.
Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама пруже боље услове за свакодневни живот и рад.
Јавним позивом обухваћени су подстицаји који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.
Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.
Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.
Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.
Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе документацију којом се доказује реализација инвестиције.
За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.
С обзиром да се у готово свим сеоским срединама житељи боре управо са проблемима путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.
Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.
Још недељу дана остало је до истека рока за подношење захтева за остваривање подстицаја у сточарству. Правилником ресорног министарства донетим почетком ове године прописани су услови и начи остваривања овог права. Захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања .
Право на остваривање права на подстицаје за тов јунади, свиња, као и тов јагњади и јаради имају правна лица, предузетници и физичка лица . То се односи и на краве за узгој телади за тов.
Срђан Зафировић из ПССС истиче да рок за подношење захтева за остваривање подстицаја за тов домаћих животиња истиче до краја јула. Подстицаји се остварују за она грла која су предата кланици или овлашћеним фирмама за извоз, у периоду од 1. јуна прошле до краја јуна ове године.
Подстицаји по грлу за јунад износе 15 хиљада динара, за јагњад и јарад по две хиљаде и за свиње хиљаду динара по грлу. Ова врста стимулације итекако је значајна за сточаре, а многи од њих само захваљујући томе успевају да профитабилно раде. Цене на сточним пијацама у околини града готово су непромењене у последњих 6 месеци, а најбољи показатељ је пијаца у Ристовцу, где недељом увек има купаца.
Зафировић истиче да је цена живе ваге за прасад од 230 до 250 динара за килограм у зависности од квалитета, мушке телади од 3,5 до 3, 6 евра за килограм,а женске телади од 3 до 3,2 евра по килограму. Јунад на пијаци има константну цену од 2,1 евро за килограм живе мере.
Јагњад се продаје по цени од 280 до 300 динара, а јарад 220 до 240 динара по килограму живе мере и ту нема великих осцилација у цени .
Готово сваке године, градоносни облаци нанесу немерљиву штету на биљним културама у неком крају. Иако се суштински то може спречити само противградним мрежама, ипак се мора и може нешто учинити и онде где их нема, а дошло је до оштећења воћарских и повртарских култура.
Засади воћа и поврћа оштећени градом морају се најкасније у року од 24 сата третирати одговарајућим препаратима, упозоравају стручњаци за заштиту биља. Но најпре се морају уклонити све оштећене биљке.
Дејан Мујакић, стручњак за заштиту биља у ПССС истиче да се засади воћа и поврћа оштећени градом морају у року од 12 до најкасније 24 сата третирати бакарним препаратима. Ради бржег опоравка биљних култура најбоље је комбиновати бакарне и системичне препарате. Употребом бакарних препарата практично се дезинфикују сва оштећења настала дејством града.
Уколико град није довео до потпуног уништења рода требало би комбинацији ова два препарата додати и аминокиселине, као и неко од фолијарних ђубрива. То ће допринети бржем опоравку биљне масе за ову годину, али ће то бити и добра подлога за наредни период.
Мујакић напомиње да је у засадима воћа неопходна приемна препарата Каптан уз додатак аминокиселина,ради заштитет од бактерија Сигнум и Свич, као и Ципродекс. Тиме се у потпуности елеминише могућност деловања гљивичних и бактеријских обољења.
Миран сан пољопривредника нема цену. Зато су осигурање усева и постављање противградних мрежа једини сигуран начин заштите од штете узроковане градом. Међутим, ретко се који пољоривредник на југу Србије одлучио на уградњу противградних мрежа. Разлог је цена , која по по хектару, уколико је парцела правилна, износи око 16 хиљада евра, а подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Они који су успели да прикупе средства да то учине, кажу да се ова инвестиција исплати већ за неколико година.
Након неколико тешких сезона за домаће малинаре, ова година биће прекретница.
Откупна цена је изузетно добра, род је изнад просека у оним засадима који су редовно обрађивани, те је остало да се стабилизују временске прилике и да се берба приведе крају.
Од када је ове године почела берба малина, оживели су засади у Пољаници, као и у селу Мањак у општини Владичин Хан, где је под овим „црвеним златом“ око 80 хектара. Никада до сада откупна цена малине није достигла овакав ниво, па су власници малињака изузетно задовољни.
Драган Ристић, власник малињака у селу Мањак, каже да се откупна цена креће од 410 до 450 динара за килограм у зависности од сорте. После изузетно тешких неколико сезона када су хладњачари плаћали од 80 до 110 динара за килограм, малинари сада очекују да ова сезона надокнади све губитке које су имали. Власници малињака очекују да ће период без кише, који је најављен у наредним данима, поспешити бербу, која је тренутно у застоју. У нижим пределима убрано је око 70 одсто рода, у вишим је берба тек на почетку.
Висока откупна цена малина ове године узрокована је испражњеним домаћим хладњачама и увек добром тражњом српске малине на светској пијаци.
Ове године очекује се род од 8 до чак 17 тона по хектару. То зависи од обраде засада и примене свих препоручених агротехничких мера.
Евидентно је да су многи малинари, незадовољни оркупном ценом у претходним годинама, запоставили своје засаде.
Сада само са жаљењем могу да прерачунавају изгубљену добит.
Разлоге да буду задовољни имају и искуснији берачи, који у добро обрађеним малињацима, могу да зараде од три до четири хиљаде динара дневно.
Опширније...
Променљиве временске прилике лоше утичу и на пољопривредне културе. Стручњаци кажу да је пшеница била у лошем стању и само они који су применили све агротехничке мере на време, спречили су веће штете.
У Пчињском округу ће бити мањих приноса него ранијих година, али многи пољопривредници су адекватно применили све мере и заштитили усеве у значајној мери.
„Ова пшеница је била у јако лошем стању због велике количине падавина, али смо успели да је заслугом пољопривредног произвођача, који примењује све агротехничке мере спасемо. Нама је циљ да немамо високу пшеницу, слама служи за заоравање жетвених остатака, не да би се скинули са њиве, већ заорали, да би микроорганизми радили, да би се обогатило ово змљиште, на коме нисмо имали употребу стајњака“, објашњава Нада Ђоковић Лазовић из Пољопривредно стручне службе у Врању.
Сунце је неопходно како би се зрно наливало. Важно је само да температуре не буду изнад 30 степени, каже Лазовић Ђоковић.
“Како је година кренула, задовољни смо. Надам се да ће и временски услови бити бољи до краја жетве. Добро је њива поднела ову разлику температуре. Прво је било превише влаге, па онда суша, земља је попуцала. Све у свему, није тако лоше, ми смо задовољни“, објашњава Драган Накић дугогодишњи ратар из Бујановца.
Дејан Ивановић се осим ратарством бави и повртарством и сточарством. Каже да ће род повртарских култура бити добар, а за кукуруз су се уплашили у клијању, али се опоравља.
„ Кукуруз је идеалан. Имали смо проблема око клијања, јер су у то време били сушни периоди, али сада је добар“, каже Дејан Ивановић, пољопривредник.
Пољопривредници се надају да ће се временске прилике стабилизовати и да ће овогодишњу сезону завршити у плусу. Свему томе кумовала је и епидемиолошка ситуација, али доћи ће ваљда бољи дани, кажу, и да ће напокон квалитет наћи пут до купаца.
За садњу јагода најбитније је засадити је током јула и августа месец. Летња садња је, кажу стручњаци, веома битна за добар профит.
Летња садња јaгоде је знатно повољнија у односу на пролећну или јесењу. Разлог је тај што пољоприврдни пеоизвођачи већ у наредној сезони могу да очекују добар принос, од 7 до 10 тона по хектару
„Битно је да пољoпривредни произвођачи садњу јагода обаве током јула и до половине августа месеца. Најкасније до краја августа. Важно је да земљиште буде добро припремљено, да непосредно пре садње, уколико се сади на фолији, те гредице буду претходног дана заливене, односно поквашене, како би земља налегла, а након тога се развлачи фолија“, каже Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе.
По њеним речима већина произвођача греши и у томе што не кваси греде и на сувој земљи развлаче фолију.
„Земљиште се у том случају не слегне и та фолија одступа од гредице, тачније прави се простор у коме се појављују коровске биљке. Најбитнија је да пољопривредни произвођачи спроведу садњу на време, да користе здрав садни материјал и да се садња обавља по облачном времену или у раним јутарњим и касним поподневним сатима“, истиче Јеркић.
Воћари, који се баве садњом јагоде треба да обрате пажњу и на саме живиће, тачније да провере да ли постоје оштећења на њима. Уколико виде неправилности, онда их треба одбацити. Битно је и то да прозвођач који подиже јагоду у овом периоду мора да има систем за заливање. Без заливања долази до сушења.
Засејана жита , где су примењене све агротехничке мере, у одличном су стању ,оцена је стручњака за ратарство Наде Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе Врање.Представници ове службе данас су на манифестацији Дани поља у Раковцу окупили пољопривреднике и са њима разговарали о значају примене пуне агротехнике,као и о сортама жита које доноси најбоље приносе у овим агротехничким условима.Нада Лазовић Ђоковић каже да јe циљ заснивања огледних поља да се пољопривредницима покаже какви се резултати могу постићи у просецној производњи ,али уз примену свих агротехничких мера. То показују и засејана пшеница и јечам на огледном пољу у селу Раковац на имању Драгана Накића.Његово газдинство бави се ратарством а на малој фарми и свињарством, тако да је заокружио процес производње. Драган Накић каже да је задовољан како је понела пшеница и јечам и очекује да ово буде родна година. Иначе, сву пожњевену пшеницу и јечам користи на фарми свиња и за сада је задовољан ценама живе ваге и за прасад као и за товљенике.
У Бујановацу је протекле недеље основана земљорадничко сточарска задруга „Бујановчанка“. Задругу је основало 6 сточара са 24 кооперанта, са циљем организованог пласмана производа биљног и животињског порекла. Тешкоће у пласману, а поготову у наплати пољопривредних производа натерали су их на удруживање, рекао је директор Ветеринрске станице Бујановац Миодраг Милковић.др Миодраг Милковић каже да је ситуација у сточарству Србије тешка, пре свега због неконтролисаног увоза меса из земаља ЕУ. Ради се пре свега о месу које је пред истеком рока употребе. На подручју општина Бујановац и Прешево ипак се одржава релативна стабилност у сточарству.То се види по броју крупних грла стоке од укупно 9 и по хиљада, 12 хиљада оваца и око две и по хиљаде коза.Са таквим потенцијалом сточари су препознали своје могућности изласка на шире тржиште .То је био разлог удруживања. Поред добре организованости, сада им је неопходно брендирање њихових производа, како би били препознатљиви на тржишту, рекао је директор Ветеринарске станице Бујановац, Миодраг Милковић. Он је најавио да ће у Бујановцу у октобру бити организована изложба најбољих , расних, произвођачких грла стоке.
У Бујановцу је формирана задруга, која има за циљ унапређење и побољшање услова рада и стварање бренда овог краја кроз препознатљив и јефтинији производ. За директора задруге изабран је Срећко Јордановић
"Наше намере као задругара, чији је и циљ оснивања наше задруге, је унапређење расног састава стоке које држимо на газдинствима, унапређење услова, побољшање и унапређење квалитета исхране, све у циљу добијања квалитетнијег, јефтинијег производа да би на тржиште изашли са препознатљивим производом одговарајућег квалитета што подразумева и бољу продајну цену производа. Наши производи су области свињарства, товљеници и прасићи и у области овчарства јагњад", каже Јордановић.
По његовим речима, чланови ове задруге ће конкурисати за подстицаје код ресорног министарства. У току су припреме за израду пројекта, истиче Јордановић.
