Пољопривреда

Пољопривреда

Нагађања око цене малине новог рода већ су почеле иако је до бербе остало више од три месеца. Произвођачи верују да ће српско „црвено злато” бити још вредније ове године него прошле и да ће за килограм моћи да добију од 600 до 800 динара. Стручњаци сматрају да је за лицитирање још рано и да се непримереним изјавама иде на штету овом, тренутно најзначајнијем сектору домаћег воћарства.  Увећана цена овог воћа  могућа је  пре свега, јер су поскупели хемија, репроматеријал, радна снага и ђубриво .Сматра да цена може и да премаши 800 динара, у зависности од тога какви ће бити временски услови, јер би у случају мањих приноса била већа тражња. Малина је у веома лошој кондицији, слабог израстања, стабљика је кратка и можемо слободно рећи да ће то бити мањи род него прошле године, оцењују стручњаци. Без обзира на не баш сјајно стање у малињацима, тренутно у светској трговини постоји велика обазривост и преокупираност базичним производима, а малина је као и друге врсте јагодастог воћа, производ луксузног карактера и због тога постоји застој у преузимању, иначе плаћене малине из наших хладњача. У западној Србији тренутно за најпростије радове у малињацима, као што је везивање плодоносних прираста, односно изданака за род, немогуће је наћи радника за дневницу испод 5.000 динара, док су за тај посао 2021. сезонци наплаћивали 2.500 највише 3.000 динара.

 

 

Сукоб у Украјини довео је до великих промена на светском тржишту. То не погодује ни српским ратарима који треба да одлуче шта да сеју и на коликој површини. Агроаналитичари процењују да ће кукуруз и даље бити сетвени фаворит, упркос чињеници да је прошле године, због суше, род подбацио.Стручњаци предвиђају да нас очекује једна од историјски најскупљих сетви.  Замрзавање цена основних прехрамбених намирница неће предуго трајати, јер превише оптерећује произвођаче због скупих инпута. Оцењује се  да ће у неком тренутку доћи до значајног удара на стандард потрошача, али сматрају да је много важније од тога   да се ми не суочавамо са несташицама.

Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде расписало је јавне позиве за набавку машина и опреме у биљној и сточарској производњи у 2022. години, а рок за подношење захтева је од 4. јануара до 28. фебруара 2022. године.Највиши укупни износ подстицаја који корисник подстицаја може да оствари у складу са овим јавним позивима је 800.000 динара.  Подстицаји се утврђују у износу од 50 одсто од вредности реализоване прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност, односно у износу од 65 одсто од ове вредности у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди.

Јесењи распуст званично почиње од 8. новембра, што значи да ђаци у школу иду до петка. Трајаће до 15.11, када се деца враћају у школске клупе.“ Ово је предлог тима за школе који је прихваћен, а званично ће бити усвојен на седници Kризног штаба . Деца се раније распуштају због епидемиолошке ситуације, а према речима министра Бранка Ружића тренутно је у Србији  короном инфицирано око 5.000 ученика.

Развој пољопривреде и прехрамбене индустрије је један од стратешки развојних циљева општине Бујановац. Тренутна ситуација у овом сектору није ни мало задовољавајућа. Потпуно немодеран начин и примена екстензивне пољопривредне производње, ниска продуктивност, застарела механизација, готово никакво удруживање произвођача, рапидно опадање сточног фонда, изгубљено тржиште само су неки од разлога што је  ситуација у пољопривреди на веома ниском нивоу. Потенцијала у овом сектору итекако има, постоји добра клима и географска позиција за одређене културе у ратарству и воћарству. Неколико фабрика постоји већ дужи низ година и оне опстају на тржишту. Међутим, појачана конкуренција из земље и из региона је довела до тога да овај сектор у последњим деценијама или стагнира или назадује.

 

Развој пољопривреде и прехрамбене индустрије је један од стратешки развојних циљева општине Бујановац. Тренутна ситуација у овом сектору није ни мало задовољавајућа. Потпуно немодеран начин и примена екстензивне пољопривредне производње, ниска продуктивност, застарела механизација, готово никакво удруживање произвођача, рапидно опадање сточног фонда, изгубљено тржиште само су неки од разлога што је  ситуација у пољопривреди на веома ниском нивоу. Потенцијала у овом сектору итекако има, постоји добра клима и географска позиција за одређене културе у ратарству и воћарству. Неколико фабрика постоји већ дужи низ година и оне опстају на тржишту. Међутим, појачана конкуренција из земље и из региона је довела до тога да овај сектор у последњим деценијама или стагнира или назадује.

 

Општина Бујановац у свом саставу има 56 катастарских насеља. Већи део тих насеља су сеоског типа. Та насеља су разуђена у равничарском  и у брдовитом делу. У највећем броју насеља пољопривреда представља највећи извор прихода. Међутим, иако је то један од главних прихода становништва, пољопривреда је екстензивног типа, и обавља се на традиционалан начин, тако да је продуктивност на ниском нивоу. Од укупне величине пољопривредног земљишта која износи 26.768 хектара, од чега се  84, 19 % налази у индивидуалном сектору,  оранице и баште  чине 14.740 ха или 56,19  значајнијих култура: жито,  поврћр и крмно  и воћњаци  или  виногради, као и  ливаде   и пашњаци . Територија општине Бујановац има укупно 16.972 ха шума и шумског земљишта, што у односу на укупне површине општине чини шумовитост од 37%.

 

  Унапређењем сточарства најбоље би се искористили предности   општине Бујановац. Приоритетни услов је обнова и поновно пуштање у рад  кланице „Југокоп“. На томе већ годинама инсистирају представници „Ветеринарске станице Бујановац“ у контактима са  надлежнима у  ресорном министарству. С обзиром да су упознати са  стањем у области сточарства и проблемима са којим  се у свакодневном животу и раду срећу сточари, схватају да је отварање ове кланице најбољи, најбржи и најсигурнији начин за пласман и наплату њиховог рада. Међутим, тај проблем  ни до данас није решен , иако би покретање у рад ове кланице представљало одлучујући подстицај за развој сточарства на ширем простору југа Србије, а пре свега на развој овчарства у општини Бујановац.

 Тада би повећање броја стоке биће праћено унапређењем исхране и побољшањем расног састава и већим прирастом по грлу. Да би се постигао већи ниво у сточарству потребна су и одређена улагања у мелиорацију и повећање броја пашњака .  Kод већине домаћинстава неопходно је адаптацију постојећих објеката за смештај стоке, као и за прераду  производа. Зависно од величине објекта и могућности производње сточне хране, једно домаћинство би држало од 5 до 10 грла крупне стоке (музне краве).  Kонфигурација терена (брдско планински део општине) омогућава и развој овчарства и козарства, постоје и могућности за развој објеката за ту намену капацитета 50-100 грла. У Бујановцу је велика стопа незапослености, а са друге стране села изумиру, не користи се шанса да се негативни трендови на селу зауставе, а самим тим и развију рурална подручја. Становништво у сеоским срединама је релативно младо али стручно неедуковано. Фармери нису довољно информисани о најновијим технолошким достигнућима и методама производње. Сви ови проблеми су решиви, могуће и у краћем временском периоду, једино ако би држава  одлућно стала уз пољопривреденике, пре свега сточаре,  јер је сточарство окосница развоја аграра у свакој земљи, па и код нас.

ПРОЈЕКАТ 24 ЧАСА ИЗНАД БУЈАНОВЦА

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 јануар 2022 10:41
Страна 1 од 3