Пољопривреда
Јесењи распуст званично почиње од 8. новембра, што значи да ђаци у школу иду до петка. Трајаће до 15.11, када се деца враћају у школске клупе.“ Ово је предлог тима за школе који је прихваћен, а званично ће бити усвојен на седници Kризног штаба . Деца се раније распуштају због епидемиолошке ситуације, а према речима министра Бранка Ружића тренутно је у Србији короном инфицирано око 5.000 ученика.
Развој пољопривреде и прехрамбене индустрије је један од стратешки развојних циљева општине Бујановац. Тренутна ситуација у овом сектору није ни мало задовољавајућа. Потпуно немодеран начин и примена екстензивне пољопривредне производње, ниска продуктивност, застарела механизација, готово никакво удруживање произвођача, рапидно опадање сточног фонда, изгубљено тржиште само су неки од разлога што је ситуација у пољопривреди на веома ниском нивоу. Потенцијала у овом сектору итекако има, постоји добра клима и географска позиција за одређене културе у ратарству и воћарству. Неколико фабрика постоји већ дужи низ година и оне опстају на тржишту. Међутим, појачана конкуренција из земље и из региона је довела до тога да овај сектор у последњим деценијама или стагнира или назадује.
Развој пољопривреде и прехрамбене индустрије је један од стратешки развојних циљева општине Бујановац. Тренутна ситуација у овом сектору није ни мало задовољавајућа. Потпуно немодеран начин и примена екстензивне пољопривредне производње, ниска продуктивност, застарела механизација, готово никакво удруживање произвођача, рапидно опадање сточног фонда, изгубљено тржиште само су неки од разлога што је ситуација у пољопривреди на веома ниском нивоу. Потенцијала у овом сектору итекако има, постоји добра клима и географска позиција за одређене културе у ратарству и воћарству. Неколико фабрика постоји већ дужи низ година и оне опстају на тржишту. Међутим, појачана конкуренција из земље и из региона је довела до тога да овај сектор у последњим деценијама или стагнира или назадује.
Општина Бујановац у свом саставу има 56 катастарских насеља. Већи део тих насеља су сеоског типа. Та насеља су разуђена у равничарском и у брдовитом делу. У највећем броју насеља пољопривреда представља највећи извор прихода. Међутим, иако је то један од главних прихода становништва, пољопривреда је екстензивног типа, и обавља се на традиционалан начин, тако да је продуктивност на ниском нивоу. Од укупне величине пољопривредног земљишта која износи 26.768 хектара, од чега се 84, 19 % налази у индивидуалном сектору, оранице и баште чине 14.740 ха или 56,19 значајнијих култура: жито, поврћр и крмно и воћњаци или виногради, као и ливаде и пашњаци . Територија општине Бујановац има укупно 16.972 ха шума и шумског земљишта, што у односу на укупне површине општине чини шумовитост од 37%.
Унапређењем сточарства најбоље би се искористили предности општине Бујановац. Приоритетни услов је обнова и поновно пуштање у рад кланице „Југокоп“. На томе већ годинама инсистирају представници „Ветеринарске станице Бујановац“ у контактима са надлежнима у ресорном министарству. С обзиром да су упознати са стањем у области сточарства и проблемима са којим се у свакодневном животу и раду срећу сточари, схватају да је отварање ове кланице најбољи, најбржи и најсигурнији начин за пласман и наплату њиховог рада. Међутим, тај проблем ни до данас није решен , иако би покретање у рад ове кланице представљало одлучујући подстицај за развој сточарства на ширем простору југа Србије, а пре свега на развој овчарства у општини Бујановац.
Тада би повећање броја стоке биће праћено унапређењем исхране и побољшањем расног састава и већим прирастом по грлу. Да би се постигао већи ниво у сточарству потребна су и одређена улагања у мелиорацију и повећање броја пашњака . Kод већине домаћинстава неопходно је адаптацију постојећих објеката за смештај стоке, као и за прераду производа. Зависно од величине објекта и могућности производње сточне хране, једно домаћинство би држало од 5 до 10 грла крупне стоке (музне краве). Kонфигурација терена (брдско планински део општине) омогућава и развој овчарства и козарства, постоје и могућности за развој објеката за ту намену капацитета 50-100 грла. У Бујановцу је велика стопа незапослености, а са друге стране села изумиру, не користи се шанса да се негативни трендови на селу зауставе, а самим тим и развију рурална подручја. Становништво у сеоским срединама је релативно младо али стручно неедуковано. Фармери нису довољно информисани о најновијим технолошким достигнућима и методама производње. Сви ови проблеми су решиви, могуће и у краћем временском периоду, једино ако би држава одлућно стала уз пољопривреденике, пре свега сточаре, јер је сточарство окосница развоја аграра у свакој земљи, па и код нас.
Приближава се време сетве јарих култура, односно озимих усева и прави је тренутак за припрему земљишта за јесењу сетву. Добра предсетвена припрема повећава приносе и до 25 одсто. Земљиште се мора изорати на дубину од 20 до 25 сантиметара и унети једна трећина препорученог ђубрива.Семена морају бити декларисана, а сетва се мора обавити сејалицама, а не растурачима ђубрива, савет је стручњака за ратарство.
Приближава се време сетве јарих култура, односно озимих усева и прави је тренутак за припрему земљишта за јесењу сетву. Добра предсетвена припрема повећава приносе и до 25 одсто . То је утолико значајније у тренутку када су поскупели и семена и енергенти и само бољи род може да донесе добит.
Анализа земљишта , односно увид, које елементе би требало додати биљкама које намеравамо да сејемо, пуна агротехника, почев од љуштења стрништа до дубоке обраде земљишта и правилне сетве , то су најважнији кораци за предсетвену припрему.Не могу се и не смеју одлагати, нити прескакати јер онда нема доброг рода а тиме ни профита.Сада када и код нас и у свету скаче цена свих житарица, то је значајно и за ратаре и за сточаре, који припремају силажу, нарочито за крупна грла.
Стручњак за ратарство из ПССС Врање Нада Лазовић Ђоковић саветује да се земљиште пооре на дубини од 20 до 25 сантиметара. Сви они који су имали житарице и завршили сетву сада би требало да изврше најпре плитку обраду земљишта на дубини од 10 центиметара и тиме изазову раст коровских биљака..Након тога следи дубоко орање као најнеопходнија припрема земље за сетву.
На тај начин сва влага која се током зиме накупи у земљишту биће сачувана.Тако ће биљке имати довољно влаге током вегетације и донети добар род и у екстемним условима, као што је то била двомесечна суша током ове сезоне.Нада Лазовић Ђоковић истиче да је токо предсетвене припреме потребна примена једне трећине ђубрива како би фосфор и калијум доспели током орања на дубину од 20 до 25 центиметара. То је зона корена .Ако то не урадимо улазимо у перио сетве јарих култура без добре предсетвене припрме.
Поред тога мора се поштовати и сетвена норма, односно количина семена коју произвођачи прописују. Семе мора бити декларисано и неопходно је да се засеје сејалицама, а не растурачима ђубрива, напомињу стручњаци. Само на тај начин принос се повећава за 25 одсто. Уколико ратари немају средстава да ураде комплетну препоручену агротехнику боље је направити паузу и оставити земљиште да се одмори или да уведу нову културу у сетву, попут спелте.
Почетком септембра министарство пољопривреде наставља са спровођењем активних мера аграрне политике на подизању конкурентности српске пољопривреде. На конкурсу ресорног министарства могу да учествују пољопривредници који улажу део својих средстава, а највећи део ће добити кроз кредите банака и од државе.
мр Небојша Младеновић из Пољопривредне саветодавне службе Врање истиче да је овај пројекат познат пољопривредницима под називом 50-40-10, а ови бројеви показују колико је учешће државе а колико појединца. Циљ је да произвођачи добију средства којима ће моћи да унапреде своју производњу ради профитабилнијег наступа на тржишту.
С обзиром да пољопривреда подразумева пре свега биљну производњу као основу за све друге секторе, први и најважнији корак је испитивање састава, а тиме и плодности земљишта , што се управо спроводи на имањима регистрованих произвођача.
мр Младеновић каже да се узети узорци земље испитују у акредитованим лабораторијама.На основу аналаиза власницима имања дају се писане препоруке за ђубрење земљишта у различитим фазама производње и за потребе одређених култура, како би добили оптималне резултате.
Искуства пољопривредника говоре да се анализом земљишта остварују и велике уштеде у потрошњи ђубрива.
Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.
Због суше и високих температура, принос кукуруза на територији Врања и округа биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том месецу.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз до 15. Августа улази у фазу метличења када му је потребно бар 50 литара падавина по метру квадратном.
Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.
Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.
Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана. Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.
Опширније...
Министарство пољопривреде управо је расписало јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.
Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама пруже боље услове за свакодневни живот и рад.
Јавним позивом обухваћени су подстицаји који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.
Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.
Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.
Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.
Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе документацију којом се доказује реализација инвестиције.
За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.
С обзиром да се у готово свим сеоским срединама житељи боре управо са проблемима путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.
Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.
Још недељу дана остало је до истека рока за подношење захтева за остваривање подстицаја у сточарству. Правилником ресорног министарства донетим почетком ове године прописани су услови и начи остваривања овог права. Захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања .
Право на остваривање права на подстицаје за тов јунади, свиња, као и тов јагњади и јаради имају правна лица, предузетници и физичка лица . То се односи и на краве за узгој телади за тов.
Срђан Зафировић из ПССС истиче да рок за подношење захтева за остваривање подстицаја за тов домаћих животиња истиче до краја јула. Подстицаји се остварују за она грла која су предата кланици или овлашћеним фирмама за извоз, у периоду од 1. јуна прошле до краја јуна ове године.
Подстицаји по грлу за јунад износе 15 хиљада динара, за јагњад и јарад по две хиљаде и за свиње хиљаду динара по грлу. Ова врста стимулације итекако је значајна за сточаре, а многи од њих само захваљујући томе успевају да профитабилно раде. Цене на сточним пијацама у околини града готово су непромењене у последњих 6 месеци, а најбољи показатељ је пијаца у Ристовцу, где недељом увек има купаца.
Зафировић истиче да је цена живе ваге за прасад од 230 до 250 динара за килограм у зависности од квалитета, мушке телади од 3,5 до 3, 6 евра за килограм,а женске телади од 3 до 3,2 евра по килограму. Јунад на пијаци има константну цену од 2,1 евро за килограм живе мере.
Јагњад се продаје по цени од 280 до 300 динара, а јарад 220 до 240 динара по килограму живе мере и ту нема великих осцилација у цени .
Готово сваке године, градоносни облаци нанесу немерљиву штету на биљним културама у неком крају. Иако се суштински то може спречити само противградним мрежама, ипак се мора и може нешто учинити и онде где их нема, а дошло је до оштећења воћарских и повртарских култура.
Засади воћа и поврћа оштећени градом морају се најкасније у року од 24 сата третирати одговарајућим препаратима, упозоравају стручњаци за заштиту биља. Но најпре се морају уклонити све оштећене биљке.
Дејан Мујакић, стручњак за заштиту биља у ПССС истиче да се засади воћа и поврћа оштећени градом морају у року од 12 до најкасније 24 сата третирати бакарним препаратима. Ради бржег опоравка биљних култура најбоље је комбиновати бакарне и системичне препарате. Употребом бакарних препарата практично се дезинфикују сва оштећења настала дејством града.
Уколико град није довео до потпуног уништења рода требало би комбинацији ова два препарата додати и аминокиселине, као и неко од фолијарних ђубрива. То ће допринети бржем опоравку биљне масе за ову годину, али ће то бити и добра подлога за наредни период.
Мујакић напомиње да је у засадима воћа неопходна приемна препарата Каптан уз додатак аминокиселина,ради заштитет од бактерија Сигнум и Свич, као и Ципродекс. Тиме се у потпуности елеминише могућност деловања гљивичних и бактеријских обољења.
Миран сан пољопривредника нема цену. Зато су осигурање усева и постављање противградних мрежа једини сигуран начин заштите од штете узроковане градом. Међутим, ретко се који пољоривредник на југу Србије одлучио на уградњу противградних мрежа. Разлог је цена , која по по хектару, уколико је парцела правилна, износи око 16 хиљада евра, а подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Они који су успели да прикупе средства да то учине, кажу да се ова инвестиција исплати већ за неколико година.
Након неколико тешких сезона за домаће малинаре, ова година биће прекретница.
Откупна цена је изузетно добра, род је изнад просека у оним засадима који су редовно обрађивани, те је остало да се стабилизују временске прилике и да се берба приведе крају.
Од када је ове године почела берба малина, оживели су засади у Пољаници, као и у селу Мањак у општини Владичин Хан, где је под овим „црвеним златом“ око 80 хектара. Никада до сада откупна цена малине није достигла овакав ниво, па су власници малињака изузетно задовољни.
Драган Ристић, власник малињака у селу Мањак, каже да се откупна цена креће од 410 до 450 динара за килограм у зависности од сорте. После изузетно тешких неколико сезона када су хладњачари плаћали од 80 до 110 динара за килограм, малинари сада очекују да ова сезона надокнади све губитке које су имали. Власници малињака очекују да ће период без кише, који је најављен у наредним данима, поспешити бербу, која је тренутно у застоју. У нижим пределима убрано је око 70 одсто рода, у вишим је берба тек на почетку.
Висока откупна цена малина ове године узрокована је испражњеним домаћим хладњачама и увек добром тражњом српске малине на светској пијаци.
Ове године очекује се род од 8 до чак 17 тона по хектару. То зависи од обраде засада и примене свих препоручених агротехничких мера.
Евидентно је да су многи малинари, незадовољни оркупном ценом у претходним годинама, запоставили своје засаде.
Сада само са жаљењем могу да прерачунавају изгубљену добит.
Разлоге да буду задовољни имају и искуснији берачи, који у добро обрађеним малињацима, могу да зараде од три до четири хиљаде динара дневно.
Променљиве временске прилике лоше утичу и на пољопривредне културе. Стручњаци кажу да је пшеница била у лошем стању и само они који су применили све агротехничке мере на време, спречили су веће штете.
У Пчињском округу ће бити мањих приноса него ранијих година, али многи пољопривредници су адекватно применили све мере и заштитили усеве у значајној мери.
„Ова пшеница је била у јако лошем стању због велике количине падавина, али смо успели да је заслугом пољопривредног произвођача, који примењује све агротехничке мере спасемо. Нама је циљ да немамо високу пшеницу, слама служи за заоравање жетвених остатака, не да би се скинули са њиве, већ заорали, да би микроорганизми радили, да би се обогатило ово змљиште, на коме нисмо имали употребу стајњака“, објашњава Нада Ђоковић Лазовић из Пољопривредно стручне службе у Врању.
Сунце је неопходно како би се зрно наливало. Важно је само да температуре не буду изнад 30 степени, каже Лазовић Ђоковић.
“Како је година кренула, задовољни смо. Надам се да ће и временски услови бити бољи до краја жетве. Добро је њива поднела ову разлику температуре. Прво је било превише влаге, па онда суша, земља је попуцала. Све у свему, није тако лоше, ми смо задовољни“, објашњава Драган Накић дугогодишњи ратар из Бујановца.
Дејан Ивановић се осим ратарством бави и повртарством и сточарством. Каже да ће род повртарских култура бити добар, а за кукуруз су се уплашили у клијању, али се опоравља.
„ Кукуруз је идеалан. Имали смо проблема око клијања, јер су у то време били сушни периоди, али сада је добар“, каже Дејан Ивановић, пољопривредник.
Пољопривредници се надају да ће се временске прилике стабилизовати и да ће овогодишњу сезону завршити у плусу. Свему томе кумовала је и епидемиолошка ситуација, али доћи ће ваљда бољи дани, кажу, и да ће напокон квалитет наћи пут до купаца.
