Пољопривреда

Пољопривреда

Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.  

Због суше и високих температура, принос кукуруза  на територији Врања и округа  биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само  занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара  кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том  месецу.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године  ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз  до 15. Августа улази у фазу метличења када му  је потребно бар  50 литара падавина по метру квадратном.

Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то  не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.

Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана.    Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.

Министарство пољопривреде  управо је расписало  јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.

Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама  пруже боље услове за свакодневни живот и рад.

 Јавним позивом обухваћени су подстицаји  који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.

Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције  не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.

Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава  друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.

Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.

Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе  документацију којом се доказује реализација инвестиције.

За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.

С обзиром  да се у готово свим сеоским  срединама житељи боре управо са проблемима  путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.

Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.

Још недељу дана остало је до истека рока за подношење захтева за  остваривање подстицаја у сточарству. Правилником ресорног министарства  донетим почетком ове године прописани су услови и начи  остваривања овог права. Захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања .

Право на  остваривање права на подстицаје за тов јунади, свиња, као и тов јагњади и јаради  имају правна лица, предузетници и физичка лица . То се односи и на краве за узгој телади за тов.

Срђан Зафировић из ПССС  истиче да рок за подношење захтева за остваривање подстицаја за тов домаћих животиња истиче до краја јула. Подстицаји се остварују за она грла  која су предата кланици или овлашћеним фирмама за извоз, у периоду од 1. јуна прошле до краја јуна ове године.

Подстицаји по грлу за јунад износе 15 хиљада динара, за јагњад и јарад по две хиљаде и за свиње  хиљаду динара по грлу. Ова врста стимулације итекако је значајна за сточаре, а многи од њих само захваљујући томе успевају да профитабилно раде. Цене на сточним пијацама у околини града готово су непромењене у последњих  6 месеци, а најбољи показатељ је пијаца у Ристовцу,  где  недељом  увек има купаца.

Зафировић  истиче да  је цена живе ваге за прасад од 230 до 250 динара за килограм у зависности од квалитета, мушке телади од 3,5 до 3, 6 евра за килограм,а женске телади од 3 до 3,2 евра по килограму. Јунад на пијаци има константну цену од 2,1 евро за килограм живе мере.

Јагњад се продаје по цени од 280 до 300 динара, а јарад  220 до 240 динара по килограму живе мере  и ту нема великих осцилација у цени .

Готово сваке године, градоносни облаци  нанесу немерљиву штету на биљним културама у неком крају. Иако се суштински  то може спречити  само противградним мрежама,  ипак се мора и може нешто учинити и  онде где их нема, а дошло је до оштећења  воћарских и повртарских култура.

Засади воћа и поврћа оштећени градом морају се  најкасније у року од 24 сата третирати  одговарајућим препаратима, упозоравају стручњаци за заштиту биља. Но најпре се морају уклонити све оштећене биљке.

Дејан Мујакић, стручњак за заштиту биља  у ПССС  истиче да се засади воћа и поврћа оштећени градом морају у року од 12 до најкасније 24 сата третирати бакарним препаратима.  Ради бржег опоравка биљних култура најбоље је комбиновати бакарне и системичне препарате. Употребом бакарних препарата практично се дезинфикују сва оштећења настала дејством града.

Уколико град није довео до потпуног уништења рода требало би комбинацији ова два препарата  додати и аминокиселине, као и неко од фолијарних ђубрива. То ће допринети бржем опоравку биљне масе за ову годину, али ће то бити и добра подлога за наредни период. 

Мујакић напомиње да је у засадима воћа неопходна приемна препарата Каптан уз додатак аминокиселина,ради заштитет од бактерија Сигнум и Свич, као и Ципродекс. Тиме се у потпуности елеминише могућност деловања гљивичних и бактеријских обољења.

Миран сан пољопривредника нема цену. Зато су осигурање усева и  постављање противградних  мрежа  једини  сигуран начин заштите од штете узроковане градом. Међутим, ретко се који пољоривредник на југу Србије одлучио на  уградњу противградних мрежа. Разлог је цена , која по по хектару, уколико је парцела правилна, износи  око 16 хиљада евра, а подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Они који су успели да прикупе  средства да то учине, кажу да се ова инвестиција  исплати  већ за неколико година.

Након неколико тешких сезона за домаће малинаре, ова година биће прекретница.

Откупна цена је изузетно добра, род  је изнад просека у оним засадима који су редовно обрађивани, те је остало да се стабилизују временске прилике и да се берба приведе крају.

Од када је ове године почела берба малина, оживели су засади у Пољаници, као и у селу Мањак у општини Владичин Хан, где је под овим „црвеним златом“ око 80 хектара. Никада до сада откупна цена малине није достигла овакав ниво, па су власници малињака изузетно задовољни.  

Драган Ристић, власник малињака у селу Мањак, каже да се откупна цена креће од  410 до 450 динара за килограм у зависности од сорте. После изузетно тешких неколико сезона  када су хладњачари плаћали од 80 до 110 динара за килограм, малинари сада очекују да ова сезона надокнади све губитке које су имали. Власници малињака очекују да ће период без кише, који је најављен у наредним данима, поспешити бербу, која је  тренутно у застоју. У нижим пределима убрано је око 70 одсто рода, у вишим је берба тек на почетку.

Висока откупна цена  малина ове године узрокована је испражњеним  домаћим хладњачама и увек добром тражњом српске малине на светској пијаци.

Ове године очекује се род од 8 до чак 17 тона по хектару. То зависи од обраде засада и примене свих препоручених агротехничких мера.

Евидентно је да су многи малинари, незадовољни оркупном ценом у претходним годинама, запоставили своје засаде.

Сада само са жаљењем могу да прерачунавају изгубљену добит.

Разлоге да буду задовољни имају и искуснији берачи, који у добро обрађеним малињацима, могу да зараде од три до четири хиљаде динара дневно. 

Страна 1 од 3