Култура

Култура

- Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић отвориће   сталну етнолошку поставку Народног музеја у Врању. Пројекте рестаураторско-конзерваторских радова на новој сталној изложбеној поставци финансирало је ресорно министарство износом од милион 400 хиљада динара за конзервацију намештаја. Исти износ одвојен је за конзервацију металних предмета и оружја, као и конзервацију златовеза. Етнолошка поставка, осликава Врање у периоду након ослобођења од Турака. Посетиоци ће моћи да виде и како је изгледало уређење градских соба у том периоду,  као и ношње и различите предмете. Финансијску подршку за реализацију пројекта је, осим Министарства културе, пружио и град.Нова изложба ће бити другачија од претходне. На спрату ће бити проширење за две просторије у односу на ранију поставку. Биће приказан ентеријер градске куће, спаваће собе, трпезарија, кухиња, салони, а у приземљу ће бити представљена сеоска и градска ношња Врања и околине, односно Пчињског округа. Биће представљено нешто и од заната, замишљено је да то буде презентација развоја Врања као градске вароши, занатства, покућства и свега онога што је било у кућама“, објашњава Ива Лаковић, виши кустос етнолог и ауторка изложбе. Радио телевизија Бујановац директно је преносила отварање етнолошке поставке музеја у Врању.

 „ Срба Ђорђевић, официр у пензији  познат је врањској, али и широј читалачкој публици по специфичном испољавању својих уметничких., али и (локал) патриотских порива које у себи носи од рољења, заправо, којим је задојен у кругу породице и не одступа од тих вредности ни до данашњег дана. Наиме, овај аутор посредством својих досадашњих објављених дела, а то су речници и поезија на тзв. Врањском (кадимлијском) говору из 19. и прве половине 20 века, оживљава дух Староврањанацана сопствен, емоционално обојен и специфичан начин.“  Овако почиње рецензија проф.Ане Митић Стошић за „Врањски речовник“ Србе Ђорђевића.

Ако ће по ичему бити трајно запамћен у свести Врањанаца то су свакако   његови речници који су дошли до петог издања. Ови речници садрже углавном турцизме, али и друге туђице које су се у Врању толико одомаћиле да их Ђорђевић доживљава као типично врањске. Последњим , петим издањем , изашлим из штампе ове године, аутор осим „рецепта врањског језика“ настоји да свој матерњи говор приближи свим читаоцима српског говорног подручја на свој специфичан начин. Речник садржи 7050 речи, појмова и израза. Иако аматер у бављењу језиком,Ђорђевић, како рецензенткиња каже, „пример је самосвесног човека који је сведок убрзаних промена 20. и 21. века,те не дозвољава да избледе мисли и осећања која као патина представљају основу свих нас на југу  Србије.“

„Врањски ртечовник,речник вароши Врање,врањско-српски кадимлијски“, је покушај да се на једном месту прикажу речи којима су се служили Врањанци  староседеоци(кадимлије); до половине прошлог века без залажења у порекло тих речи.Добар део речи је изашао из употребе из простог разлог што се променила говорна средина  досељавањем и Врање је у последњих 50 година повећало број становника више од шест пута па су многе речи само сећање на то прошло време.

Срба Ђорђевић  рођен је у Врању 1949. године, где је завршио основну школу, а средњу Техничку у Сурдулици. Техничу војну академију завршио је у Загребу. Почео је да пише поезију у основној, а наставио у средњој школи. Касније као официр ЈНА и ВЈ радио је у Скопљу, Врању, Приштини,Ђаковици и Нишу. Пензионисан је 2000.године. Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању-Нови Сад, УСУД-а“Ава Јустин“ у Врању и ВЕД-а Врање. Издао је збирке песама :“Песме за Врање и од њега“(2012.); „Песме- Ете! Текна ми тики такој“(2013.); „Пред'ни на т'н'л'к,шпарај време,поитај пол'к“(2014.); „Песмарица-Ступаљка у кал“(2017.); „Загубено јагње“(стихориме)(2020.) и „Истрвче“(песме) 2021.

Први „Врањски речовник“ издао је 2013. Године , а последњи пети ове, 2021. Године.

Живи човечки-живот нема репризу

Од'ни и пред'ни на т'н'л'к?!

Батали онодување на трапетруп,

Не размајуј се ајле-живот је скуп!

Шпарај време- поитај пол'к.

Живот је као он'ј од пес'к сат;

Салте ак'лно-за ништо неће си кус,

Човек је мрвка'-како у шерпу рус!

Живи  човечки, све ак'л-збирај такат.

Живот је како пут- и никад неје прав!

Пут знајеш куде иде и још кол'ко има;

За живот не знајеш-и колко си близу

Живи човечки-живот нема репризу?!

 (из збирке  „Загубено јагње“ објављене 2020.)

 

Лако ћеш знати

Лези ми на груди,трептај душе слушај;

Акорде из мало већ сусталог срца,

Како љубав жели ,како за њом грца,

Одважи се Мила и барем покушај.

Ћутаћемо обоје, срца нек говоре,

Ехо из мог срца  послушај Ти мало,

Шапатом ће рећи до чега му стало.

Знаћеш истог трена ако знала ниси

 На срцу и души што дуго почива;

 Амбис који крије од искона тајну;

 Тако мало треба за срећу бескрајну;

 Исконска је љубав сад у мени жива,

 Зато Мила Моја приђи ми без страха,

 А смешак Твој дивни нека ме обасја,

 Желим да Ти пружим сву љубав из срца      

И да волим Тебе све до задњег даха.

Волећу Те Мила к'о што нико није

Остани уз мене да срце не грца,

Ти си Моја Љубав и Срце Велико.

Целог сам живота трагао за Тобом;

Ето тебе Мила сада си предамном,

Луча мог живота и светлост у тамном;

Иштем само једно-учини ме робом.

(Из збирке песама „Истрвче“ објављене 2021.)

 

Ти си туђа жена...

Ти си туђа жена-бејах уверења да Те драга нећу

У мислима својим никад срести више!?

Но, срце је Циганин-па у позне сате ове риме пише:

Ја у Теби опет као некад давно-видим своју срећу.

Не,Ти нећеш доћи!Оно тужно збогом давно је за нама

Кад се све угаси што см срећом звали?

Не дозволи драга да у Теби плану мртви идеали;

Јер од тог тренутка бићеш као и ја-несрећна и сама.

Макар ма где била, остајеш у мени...

У јесен живота пролеће се смеши;

Твоје усне љубим ја у другој жени,

А мисао на Те снажи ме и теши;

Осећам у себи-срешћемо се опет,ко зна где и када....

Можда већ уморан живота и свега-али срца млада.

Приштина, 4.02.1992.    

Срба Ђорђевић припрема  ново прозно, аутобиографско дело, које планира да објави наредне 2022. године.  Носталгија, сећање на детињство и младост, на  јединствену  атмосферу  једне вароши и једног  давно прохујалог времена коме нема повратка, живи су у сећању овог  писца, чији ће тестамент свакако бити „Врањски речовник“. 

(из збирке пессама „Ступаљка у кал“објављене 2017.)

 

ПРОЈЕКАТ 24 ЧАСА ИЗНАД БУЈАНОВЦА

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 јануар 2022 10:17

Песник Љубомир Тројановић, објавио је прву своју збирку поезије 2013. године. У организацији Полицијске управе у Врању  промовисао је  књигу “Живот или грешка“ . Тројановић, који живи у Врању писањем поезије бави се, како каже, читавог живота. Прве песме које су нашле место у збирци написао је још 1986. године, а инспирацију је пронашао у свакодневном животу. На одлуку да своју поезију објави наговорио га је професор Момчило Златановић, који је и рецензент књиге. За свој стваралачки рад аутор је имао безусловну подршку породице, али и колега из Полицијске управе, који су организовали промоцију и помогли да књига угледа светлост дана у издању “Записа” из Бујановца. Књига поезије “Живот или грешка” подељена је у пет тематски одвојених целина. У њој су се нашле песме које је аутор испевао својој супрузи, песме о животу, људима и својим запажањима, песме посвећене мајци, као и песме написане на локалном дијалекту.

ЧУВАР КУЋЕ

Деценијско блато са тавана

тик изнад шпорета

на коме се вековима спремала храна

тек сада откида део по део тела

како се не би паучина плела

црв који је у нама годинама чамио

и грицкао нам изнутрице

излази на светлост

показујући ђавоље лице

ускоро ће и усамљени чувар

сасвим да умукне

гонећи невољу сузама псећим

од којих ће последњем потомку

памет да штукне

 

 

ГОЛОГРУД

 

Гонили су ме и рањавали

слепоочнице су ми у огњу који пламти

корачам све спорије

а у мени стални посматрач сустиже ме

као порезник сурвава и огољује

загорчава већ горак и заморан живот

а насиље је слепо

без обзира у име чега се упражњава

понекад му се супроставим гологруд

након тога ми ломе рогове

данима месецима годинама

бољи део мене издвоји се и гледа ме

као да ми поручује

да не жели да мењам

ово с коца и конопца скрпљено друштво

 

Овај песник  рођен је 28.03.1963. године у селу Бараљевац. Основну школу завршио је у селу Кленике, а Гимназију „Бора Станковић“ у Врању. До пензионисања радио је  Полицијској  управи  Врање. Након прве  књигее 2015. године  из штампе излази његова друга књига песама под насловом „Горе умире свет“  које по форми и садржини припадају модерној поезији. По речима рецензента,  проф.др Момчила Златановића, у њима песник слика сложеност људског духа и истиче поремећеност система вредости у друштву .Начин изражавања је збијен и крајње згуснут.  А други рецензент професор Благоје Савић наводи да песник Љубомир Тројановић  не исказује своју љубавну бол, па чак ни љубав саму, већ он  пева о свакодневној људској , животној трауми, о моралој људској беди и хипокризији.

 

-ЕХ, ВРАЊЕ МОЈЕ

И пред смрт душа ће ми бити млада

Као светлост наших добрих путева гореће

Под звездом сјајном сва страст остаће

Тог дана поднева или ноћи

У врелини чаршије јужне

Где ми нико прави пријатељ није био

Кораком бих само једним да обиђем свет

Али да ми ципела опет нагази

Каменчић крај мог бунара

Ех Врање моје

Звониш својим звоном црквеним

Да под дуд одморим

И од жал у жар изгорим

А Софкина нога да закорачи

У сутону на брду Борином

Где све још пламти оморином

Лошом судбином без љубави и мерака

Испод врањског мрака

А крв ми узаврела правдом

 

 

 УВЛАЧЕЊЕ У ПОСТЕЉУ

 

Нежносребрно добовање

кише из младости

тек сада продире између ребара

изнова ме враћа уз нове ране

стежећи ми срце

тера ме да одстраним руку

која ми односи живот

и вратим све до чега ми је стало

увлачим се у постељу

не да бих спавао

већ да бих се искључио из будног стања

јер ништа није веће од човека

испуњеног неверицом

-

БРИГА

Када ме проблеми савладају

и осетим како ме живот шамара,

сва моја хтења у воду падају

јер ко многи и ја немам пара;

па ко жив мртвак улицом тумарам

и гледам богата и сита лица...

А поглед лудо врти и шара

и душа би да полети у небо као птица...

И баш тада, поглед призор уфиксира,

па ме чврсто на земљу спусти:

Колико јуче здрава, срећна и жива,

сада на читуљи и нико сузу да пусти...

Питам себе, зашто бригу да бринем?

И где ћу са њом да стигнем?

Зар своју читуљу сам да залепим?

Хтео бих, ал не могу њену да скинем...

Мој живот је у мојој кожи!

Морам да се усправим и чело да дигнем,

јер ништа није вредно осим љубави!

Па када будем сит њених чари,

неће ми бити жао на читуљи да станем...

И није важно ко ће и коју слику да стави,

ако је живот вредео, пустићу;

нека брига за ову бригу мари.

 

Трећу књигу „Задоцнела питања“ издата 2017. године , сам песник сматра можда и најзрелијом. Иза ње је уследила књига афоризама и кратких мудрих мисли под насловом „Нагло духовно пропадање“. Како у рецензији каже професор Слободан Марковић - “Афоризми су сукоб моралних начела које поседује и хипокризије савременог друштва. Он никог не штеди. Ни самог себе. Израз је бритак као перорез.  Резови су прецизни и оштри. Повучени у само једном потезу.  Крвари његова душа, али се не одриче навика из ране младости.“

-Ко изда поштеног човека, поколењу оставља проклетство довека!

-Ко се радује туђој несрећи, исувише је приземан и никада неће постати већи

-Док има за чим да жудимо, биће разлога да срећни лежемо и да се будимо!

-Када дечија суза кане да нашу моралну кризу залије, ту престају све наше заблуде, пакости и илузије

- Мисли су наше очи кроз време, а сан путовање у будућност која долази из прошлости а живи у вечности. Садашњост не постоји она се дешава када се укрсти прошлост и вечност.

 

- Истина није оно што видимо, што чујемо или што нам други кажу.

-Моји су проблеми туђи, јер их сам не стварам али сам осуђен да их решавам.

-Унутрашњи немир није мој, то је титрај нечије душе кроз коју ми се вид даје да спознам делић истине о животу и стварности, што као свећа догорева у мраку без дашка ветра.

-Ретко ко живи, углавном су сви статисти у времену које пролази од ниоткуда у вечност.

-Ако говором о другима величаш себе, мањи си него што можеш замислити.

- Стање духа је одраз свести о савести, а мир у души спокојство савести о себи.

Љубомир Тројановић из Врања, са супругом, борио се 35 година да докаже да му ћерка није мртворођенче,  већ да је жива и да је замењена у породилишту давне  1986. године. Посебно му је тешко пао сусрет са женом, која је сада мајка двоје деце, за коју сумња да је његова ћерка.  Све то Тројанвић је претоћио у књигу под насловом „Хумана нула“.

Како у својој рецензији каже проф.др Љубиша Рајковић Кожељац “Живот не само да пише романе, већ и све друге жанровске врсте и подврсте,па и оваква мелезна дела какво је ово“прозно-песмовно“Љубомира Тројановића „Хумана нула“,необична по свему, па и по  овако необичном наслову.Оно је махом исповедног карактера, те има у себи доста аутобиографског. Трагична судбина ауторовог прворођеног детета, живе а наводно мртворођене кћери, незацељива је рана у души пишћевој, и бол његов непребол је.“

Љубомир Тројановић по сопственим речима дуго промишља,  а онда пише у једном даху. Плодан је стваралац и већ има „материјала“ за још једну књигу.  И не само да је  талентовани књижевни стваралац,  већ је обдарен и талентом за сликање, који  је услед бројних обавеза био запоставио. Но сада и то ради и како може да се процени веома успешно.  Пред њим су године успешног уметничког стварања  . Заједно са колегама песницима сада објављује књиге у оквиру Удружења „Пауново перо“.

 


ПРОЈЕКАТ 24 ЧАСА ИЗНАД БУЈАНОВЦА

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 јануар 2022 10:37

Писац и песник  Миодраг  Томић  био је гост у студију Радио телевизије Бујановац где је говорио о свом раду, првим књижевним корацима и инспирацији коју  свакодневно проналази. Рођен је у селу Трејак у општина Бујановац 1953. године.  Основну школу завршио у селу Кленике, а Економску школу у Врању 1971. године. Са породицом живи у селу Божињевац, у општини Бујановац.

Прве своје записе забележио је још у раном детинству, у основној школи „Бора Станковић“ у селу Кленике, учествујући у писању песмица за дечје новине „Кекец“. Сарађивао је са водитељем емисије Радио Београда „Караван“  Петром Словенским пишући изреке за „Форе и фазоне“ . Активан је члан Друштва за очување културно- историјских вредности Срба „Записи“ у Бујановцу од његовог оснивања.

Објавио је збирку песама за децу под називом „Враголије, чаролије“. Пише дечију, родољубиву, љубавну, завичајну и примењену поезију. Објавио је збирку љубавних песама „Увек сања ога враголана“ и две збирке песама за децу „Башта дугиних боја“ и „Петиција за ћоше“.

Објављивао је радове у зборницима радова СКОР-a( Савеза књижевника у отаџбини и расејању) , КК Душко Трифуновић, Кикинда, Клуба писаца Чукарица, КЦ Горњи Милановац и другим. За песму „Тврд је Србин, само знај „ добио је трећу награду на Међународном конкурсу Удружења српских књижевника у Љубљани новембра 2015. године - Повеља академских критерија.

У 2016. години  добио је Плакету СКОР за запажене резултате на другим конкурсима ван активности Савеза. За песму „Тихом убици реци Не“ - добио је прву награду по академским критеријумима за песму године на Међународном конкурсу удружења српских књижевника у Љубљани августа 2016. године - Повеља на конкурсу Златно перо.

 

СВЕТИ ОТАЦ ПРОХОР ПЧИЊСКИ

Горе, на врх брда испосница стара,

Отац Прохор Пчињски с Богом разговара.

На високој стени где сив соко лети, за све нас моли се Прохор Пчињски свети!

За здравље и радост благој Божјој деци,

неуморно моли дванаест месеци.

Моли се за тебе и твог новог друга,

срећа да вас прати за времена дуга.

Да ти блажен осмех задовољством блиста,

да кроз живот идеш образа скроз чиста.

Да човеку болном пружиш топлу руку,

бар мало ублажиш туђи бол и муку.

Жедном дај воде, гладном мрву хлеба!

Бог ће да награди сваког кога треба!

И теби ће дати дар Божји највећи,

да ти проживиш у здрављу и срећи!

ВОЉЕНА

Вољена моја, предивног лица,

волим те љубављу без граница.

Никада препрека није било,

а доста тога било је мило.

Данашње сунце истог је жара,

осећај срце и даље ствара.

До сваког бића зрак ветром кружи

док сунце бије да љубав пружи.

Мисли ми круже, сећања пуне,

љубав шаљем и ветром кад дуне.

Нека ти дивне милује косе

осећаји срца нек' те носе.

Хоћу ти ипак, једина моја,

пољупце нежне слати без броја.

Ко сјајне звезде месец што води,

истинска љубав нека се роди.

Нека те зора светлошћу буди,

нека те песма ова не чуди!

Послушај мене, стварно те волим,

Немој да мислиш да памет ти солим.

Вољена моја, време не губи,

хајде, бар једном ти ме пољуби!

Као дар биће пољубац врели

за љубав вечну, за живот цели!

 

ИСПОВЕСТ ВОЉЕНОЈ ЖЕНИ

 

Све што сам шврљао, брљао, па и писао

и свакојаку мисао у глави брисао,

исписивао по папиру, дописивао,

све у једној јединој намери да посветим

стихове и песме предивној божанственој жени!

Сад, кад песме прелиставам и читам

одједном сам схватио да је она харала мојим стихом,

мојим умом шврљала, мислима жврљала,

јер ме је очарала својим предивним ликом,

песмама шетала као принцеза на балу,

љуљала се у мени као по морском жалу.

Обрни-окрени, или тему скрени на другу страну... опет па опет

певам о тој прелепој жени, лечим

неизлечиву рану која тече, и опет не, не верује

мени да је у очима тражим, у безумљу налазим

као драгуљ пазим у трезору жеља њених,

превијам њен мелем на отворену рану,

незараслу, заборављену... дивну.

Све сам песме испевао о њој, да је толико волим

ни слутио нисам, ни знао волео бих да зна колико

крв моја ври и пени! У свакој песми је најлепши

почетак и крај, јер срце њено потајно сам волео

и као да не зна ни она сама, но само песма ова

и понеки јецај и срећни дубок уздисај.

 

Миодраг Томић ствара и са породицом живи у селу Божињевац, у општини Бујановац. Основао је  Удружење књижевника „Пауново перо“ где се  окупљени и други књижевни ствараоци са којима , уз подршку општине Бујановац , ради на издавању нових наслова.

ПРОЈЕКАТ 24 ЧАСА ИЗНАД БУЈАНОВЦА

Последњи пут измењено четвртак, 20 јануар 2022 10:38

Традиционална културна  манифестација „Вредне руке“   отворена је по 20. пут у Дому културе у Бујановцу.Пред посетиоцима су биле изложене  рукотворине почев од белог веза,тканица, народне одеће, производи ужарског, грнчарског,столарског  и ковачког  заната. Ова манифестација организује се почев од 2000.године, с тим да прошле године није била приређена због познате лоше епидемијске ситуације. И ове је године број учесника који су излагали своје радове био смањен, јер су управо из предострожности да не би дошло до ширења Ковида 19, упркос свим предузетим противепидемијским мерама, многи одустали од учешћа. Но и оно што се могло видети  на овогодишњој манифестацији живо сведочи о још увек јакој традицији бављења ручним радом.

Један од најзапаженијих изложбених  експоната свакако је бели вез , којим се више од деценије  бави Бујановчанка Нада Јањић. Везом је по ,њеним речима, почела да се бави доста касно, након
пензионисања. Али, вредна и одговорна, како је увек приступала сваком послу, тако је и стрпљиво проникла у све тајне белог веза. Техника израде белог веза изузетно је захтевна. Платно се најпре сече по мустри  веома прецизно, а затим се ивице везу, односно опшивају концем. Све се то ради ручно, иглом и оцем, за шта је потребно  знање,стрпљење, прецизност ...Израда једног мањег столњака и једноставнијег дизајна може да потраје и два до три месеца, уз свакодневни рад по више сати. За већи столњак потребно је каткад и пола године да буде извезен. Нове технологије омогућиле су овој вредној Бујановчанки да презентује свој рад и путем друштвених мрежа. Да  итекако има љубитеља традиције и лепоте ручног рада, потврдиле су бројне наруџбине, што је омогућило да ова вредна жена и заради. Тако су изузетни  примерци белог веза путовали  до наручилаца по целом Балкану , али и у далеку Шведску.

Својих руку дело представио је и ужар Џавит Фејзулахи из Бујановца,који је овај занат наследио од свог оца .Он је наставио  традицију своје породице и нада се да ће ова врста заната одржати  још дуго.Израдом разних врста ужади он сам бави се већ пола века  и свако уже може да изради затворених очију.Своје задовољство у приказаним рукотворинама нису крили ни посетиоци:

Изложба производа старих заната враћа нас у детињство ,у дане када су наше породице куповале ове предмете и користиле их свакодневно у домаћинству , каже Бисерка Јовић, директорка ССШ „Свети Сава“.Сведоци смо тога да су стари занати у нестајању, а све више су дефицитарни. Зато ми као  образовна установа нећемо одустати  од занатлија , изјавила је   Бисерка Јовић.

Међу учесницима изложбе своје радове су приказали и столар Дејан Ђорђевић из села Света Петка,ковач Трајче Рамадановић и ткаља Милица Јовић из Бујановца.

Манифестација „Вредне руке“ одржава се од 2000. године и до данас бележи велики број успешно реализованих тема, почев од народних рукотворина до припремања гурманских специјалитета националних кухиња са циљем да се од заборава отргну традиционалне вредности.

У припреми отварања манифестације   помогли су  и ученици средње стручне школе  „Свети Сава“.Организатори,  излагачи,  као и посетиоци сматрају веома значајним овакву манифестацију која се у Бујановцу организује од 2000 године.

 

Ове године одлучили смо се за изложбу производа старих заната са жељом да се подсетимо и да мало промовишемо занатски рад, али и да отргнемо од заборава вредности које су дубоко укорење у нашој култури, рекао је  Владимир Стојковић, сарадник за културне активности Дома културе. Поред очувања традиције и  националног идентитета,  овакве манифестације  могу бити значајне и за  обогаћивање туристичке понуде општине Бујановац . 

ПРОЈЕКАТ 24 ЧАСА ИЗНАД БУЈАНОВЦА

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 јануар 2022 10:39