Култура

Култура

Писац и песник  Миодраг  Томић  био је гост у студију Радио телевизије Бујановац где је говорио о свом раду, првим књижевним корацима и инспирацији коју  свакодневно проналази. Рођен је у селу Трејак у општина Бујановац 1953. године.  Основну школу завршио у селу Кленике, а Економску школу у Врању 1971. године. Са породицом живи у селу Божињевац, у општини Бујановац.

Прве своје записе забележио је још у раном детинству, у основној школи „Бора Станковић“ у селу Кленике, учествујући у писању песмица за дечје новине „Кекец“. Сарађивао је са водитељем емисије Радио Београда „Караван“  Петром Словенским пишући изреке за „Форе и фазоне“ . Активан је члан Друштва за очување културно- историјских вредности Срба „Записи“ у Бујановцу од његовог оснивања.

Објавио је збирку песама за децу под називом „Враголије, чаролије“. Пише дечију, родољубиву, љубавну, завичајну и примењену поезију. Објавио је збирку љубавних песама „Увек сања ога враголана“ и две збирке песама за децу „Башта дугиних боја“ и „Петиција за ћоше“.

Објављивао је радове у зборницима радова СКОР-a( Савеза књижевника у отаџбини и расејању) , КК Душко Трифуновић, Кикинда, Клуба писаца Чукарица, КЦ Горњи Милановац и другим. За песму „Тврд је Србин, само знај „ добио је трећу награду на Међународном конкурсу Удружења српских књижевника у Љубљани новембра 2015. године - Повеља академских критерија.

У 2016. години  добио је Плакету СКОР за запажене резултате на другим конкурсима ван активности Савеза. За песму „Тихом убици реци Не“ - добио је прву награду по академским критеријумима за песму године на Међународном конкурсу удружења српских књижевника у Љубљани августа 2016. године - Повеља на конкурсу Златно перо.

 

СВЕТИ ОТАЦ ПРОХОР ПЧИЊСКИ

Горе, на врх брда испосница стара,

Отац Прохор Пчињски с Богом разговара.

На високој стени где сив соко лети, за све нас моли се Прохор Пчињски свети!

За здравље и радост благој Божјој деци,

неуморно моли дванаест месеци.

Моли се за тебе и твог новог друга,

срећа да вас прати за времена дуга.

Да ти блажен осмех задовољством блиста,

да кроз живот идеш образа скроз чиста.

Да човеку болном пружиш топлу руку,

бар мало ублажиш туђи бол и муку.

Жедном дај воде, гладном мрву хлеба!

Бог ће да награди сваког кога треба!

И теби ће дати дар Божји највећи,

да ти проживиш у здрављу и срећи!

ВОЉЕНА

Вољена моја, предивног лица,

волим те љубављу без граница.

Никада препрека није било,

а доста тога било је мило.

Данашње сунце истог је жара,

осећај срце и даље ствара.

До сваког бића зрак ветром кружи

док сунце бије да љубав пружи.

Мисли ми круже, сећања пуне,

љубав шаљем и ветром кад дуне.

Нека ти дивне милује косе

осећаји срца нек' те носе.

Хоћу ти ипак, једина моја,

пољупце нежне слати без броја.

Ко сјајне звезде месец што води,

истинска љубав нека се роди.

Нека те зора светлошћу буди,

нека те песма ова не чуди!

Послушај мене, стварно те волим,

Немој да мислиш да памет ти солим.

Вољена моја, време не губи,

хајде, бар једном ти ме пољуби!

Као дар биће пољубац врели

за љубав вечну, за живот цели!

 

ИСПОВЕСТ ВОЉЕНОЈ ЖЕНИ

 

Све што сам шврљао, брљао, па и писао

и свакојаку мисао у глави брисао,

исписивао по папиру, дописивао,

све у једној јединој намери да посветим

стихове и песме предивној божанственој жени!

Сад, кад песме прелиставам и читам

одједном сам схватио да је она харала мојим стихом,

мојим умом шврљала, мислима жврљала,

јер ме је очарала својим предивним ликом,

песмама шетала као принцеза на балу,

љуљала се у мени као по морском жалу.

Обрни-окрени, или тему скрени на другу страну... опет па опет

певам о тој прелепој жени, лечим

неизлечиву рану која тече, и опет не, не верује

мени да је у очима тражим, у безумљу налазим

као драгуљ пазим у трезору жеља њених,

превијам њен мелем на отворену рану,

незараслу, заборављену... дивну.

Све сам песме испевао о њој, да је толико волим

ни слутио нисам, ни знао волео бих да зна колико

крв моја ври и пени! У свакој песми је најлепши

почетак и крај, јер срце њено потајно сам волео

и као да не зна ни она сама, но само песма ова

и понеки јецај и срећни дубок уздисај.

 

Миодраг Томић ствара и са породицом живи у селу Божињевац, у општини Бујановац. Основао је  Удружење књижевника „Пауново перо“ где се  окупљени и други књижевни ствараоци са којима , уз подршку општине Бујановац , ради на издавању нових наслова.

Последњи пут измењено четвртак, 02 децембар 2021 11:45

Традиционална културна  манифестација „Вредне руке“   отворена је по 20. пут у Дому културе у Бујановцу.Пред посетиоцима су биле изложене  рукотворине почев од белог веза,тканица, народне одеће, производи ужарског, грнчарског,столарског  и ковачког  заната. Ова манифестација организује се почев од 2000.године, с тим да прошле године није била приређена због познате лоше епидемијске ситуације. И ове је године број учесника који су излагали своје радове био смањен, јер су управо из предострожности да не би дошло до ширења Ковида 19, упркос свим предузетим противепидемијским мерама, многи одустали од учешћа. Но и оно што се могло видети  на овогодишњој манифестацији живо сведочи о још увек јакој традицији бављења ручним радом.

Један од најзапаженијих изложбених  експоната свакако је бели вез , којим се више од деценије  бави Бујановчанка Нада Јањић. Везом је по ,њеним речима, почела да се бави доста касно, након
пензионисања. Али, вредна и одговорна, како је увек приступала сваком послу, тако је и стрпљиво проникла у све тајне белог веза. Техника израде белог веза изузетно је захтевна. Платно се најпре сече по мустри  веома прецизно, а затим се ивице везу, односно опшивају концем. Све се то ради ручно, иглом и оцем, за шта је потребно  знање,стрпљење, прецизност ...Израда једног мањег столњака и једноставнијег дизајна може да потраје и два до три месеца, уз свакодневни рад по више сати. За већи столњак потребно је каткад и пола године да буде извезен. Нове технологије омогућиле су овој вредној Бујановчанки да презентује свој рад и путем друштвених мрежа. Да  итекако има љубитеља традиције и лепоте ручног рада, потврдиле су бројне наруџбине, што је омогућило да ова вредна жена и заради. Тако су изузетни  примерци белог веза путовали  до наручилаца по целом Балкану , али и у далеку Шведску.

Својих руку дело представио је и ужар Џавит Фејзулахи из Бујановца,који је овај занат наследио од свог оца .Он је наставио  традицију своје породице и нада се да ће ова врста заната одржати  још дуго.Израдом разних врста ужади он сам бави се већ пола века  и свако уже може да изради затворених очију.Своје задовољство у приказаним рукотворинама нису крили ни посетиоци:

Изложба производа старих заната враћа нас у детињство ,у дане када су наше породице куповале ове предмете и користиле их свакодневно у домаћинству , каже Бисерка Јовић, директорка ССШ „Свети Сава“.Сведоци смо тога да су стари занати у нестајању, а све више су дефицитарни. Зато ми као  образовна установа нећемо одустати  од занатлија , изјавила је   Бисерка Јовић.

Међу учесницима изложбе своје радове су приказали и столар Дејан Ђорђевић из села Света Петка,ковач Трајче Рамадановић и ткаља Милица Јовић из Бујановца.

Манифестација „Вредне руке“ одржава се од 2000. године и до данас бележи велики број успешно реализованих тема, почев од народних рукотворина до припремања гурманских специјалитета националних кухиња са циљем да се од заборава отргну традиционалне вредности.

У припреми отварања манифестације   помогли су  и ученици средње стручне школе  „Свети Сава“.Организатори,  излагачи,  као и посетиоци сматрају веома значајним овакву манифестацију која се у Бујановцу организује од 2000 године.

 

Ове године одлучили смо се за изложбу производа старих заната са жељом да се подсетимо и да мало промовишемо занатски рад, али и да отргнемо од заборава вредности које су дубоко укорење у нашој култури, рекао је  Владимир Стојковић, сарадник за културне активности Дома културе. Поред очувања традиције и  националног идентитета,  овакве манифестације  могу бити значајне и за  обогаћивање туристичке понуде општине Бујановац . 

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 29 новембар 2021 13:04

Stručni žiri sačinjen od eminentnih književnih kritičara i 150 nastavnika srpskog jezika i književnosti za najbolji roman četvrtog po redu Čitalačkog maratona izabrao je delo "Kliš", autorke Ane Marić, saopštili su organizatori konkursa.

Osim prvonagrađenog, u četvrtom kolu edicije Čitalački maraton naći će se i romani: "Potraga za crvenim koferčićem" Mirjane Petrović Rajić "Umetnost prijateljstva, Miroslava Jovanovića, "Vitezova sestra i deset prinčeva", Svetlane Živanović i "Vremeplov 14" Borisa Jašovića.

Konkurs za neobjavljeni roman za mlade čitaoce uzrasta od 11 do 14 godina bio je otvoren do 15. juna 2020. godine.

Stručni žiri koji čine Dragana Ćećez Iljukić, profesor srpskog jezika i književnosti, Petar Arbutina, književni kritičar i Krsta Popovski, urednik u Izdavačkoj kući Klett od više stotina pristiglih romana odabrao je pet koji su ušli u najuži izbor.

Nakon toga Glavni žiri, sastavljen od 150 nastavnika srpskog jezika i književnosti, izabrao je pobednički i rangirao ostala četiri romana.

Autorki prvoplasiranog romana Kliše uručena je nagrada u bruto iznosu od 500.000 dinara.

Ana Marić radi kao profesor srpskog jezika u Osnovnoj školi "Dragan Lukić" na Novom Beogradu.

Pored pedagoškog rada, bavi se pisanjem scenarija i režiranjem pozorišnih komada za mlade.

Roman "Kliše" donosi svet u kojem se uči šta je radost trenutka, ali i kako se prevazilaze slabosti kada imaš onog ko ume da te voli.

Počinje prologom u kojem tinejdžerka Ivana ima trilemu šta da spakuje u vremensku kapsulu.

Nagrađeni roman biće odštampan u tiražu od 10.000 primeraka i poslat kao poklon svim učenicima članovima Čitalačkog kluba.

Pored romana neophodnih za rad Čitalačkog kluba, nastavnici srpskog jezika i književnosti dobiće i didaktičko-metodičko uputstvo za svaki pojedinačni roman, pomoću kojeg održavaju radionice i detaljno obrađuju temu iz svakog objavljenog rukopisa.

Nakon završenih radionica, učenici će imati priliku da izaberu i proglase svog favorita.

Četvrtu godinu zaredom Čitalački maraton se prepoznaje kao društveno odgovorna akcija koja neguje ljubav prema čitanju i afirmiše domaće autore, poštujući kulturu i tradiciju kroz obradu savremenih tema bliskim učenicima.

Dosad je u osnovnim školama širom Srbije otvoreno više od 500 Čitalačkih klubova sa blizu 10.000 učenika, a zainteresovanost za akciju koja promoviše čitanje iz godine u godinu raste.


Повраћај културне баштине са Србијом одложен због ковид.Узајамни повраћај културне баштине са Србијом одложен је због пандемије корона вируса, изјавио је Владимир Медински, помоћник руског председника Путина током посете Београду.
"Међудржавни споразум је потписан прошлог октобра. У складу са тим споразумом, страница Мирослављевог јеванђеља (коју је у зиму 1845/46. године, са Хиландара кришом узео руски архимандрит Порфирије Успенски) биће враћена Србији, а Русији ће бити враћено 7 слика Николаја Константиновича Рериха. Да није рестриктивних мера ово би било урађено знатно раније. Сарадња ун овој области илуструје да се све може договорити уколико постоји добра воља. Ово се не може назвати разменом, већ пре знаком пријатељства с обе стране", рекао је Медински, пренео ТАС.Помоћник руског председника Владимира Путина је истакао да је за Србију од виталног значаја да се најзначајнији писани, ћирилични споменик српске културе из XИИ века, врати у своје интегрално стање.Од јуна 2005. године Мирослављево јеванђеље је уврштено у листу УНЕСЦО „Памћење света", на којој се, за сада, налази свега 120 писаних докумената из целог света од изузетног и универзалног значаја.

Министарство културе и информисања Србије саопштило је да је на платформи Google Arts and Culture почело онлајн представљање културног наслеђа Србије.На тој платформи аудио-визуелним материјалом на атрактиван начин за сада је представљено седам изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Синагога у Суботици, Смедеревска тврђава, Стамбена палата Ференца Рајхла, Рам тврђава и Црква манастира Покајница.Културно наслеђе Србије на платформи Google Arts and CultureУ наредном периоду Министарство културе и информисања у партнерству са Google Arts and Culture планира повећање локалитета од изузетног значаја Србије, који ће се наћи на тој платформи.Пројекат омогућава свакоме ко има приступ интернету да када год пожели може да погледа збирке и изложбе у музејима које нема прилику да обиђе уживо.У саопштењу се наводи да су професори и студенти у прилици да организују виртуелна путовања, као и онлајн разговоре са музејским експертима из других организација у области културе. 

Последњи пут измењено уторак, 15 децембар 2020 10:41