МИОДРАГ ТОМИЋ- ПЕСНИК ДЕЧИЈЕ ДУШЕ

Писац и песник  Миодраг  Томић  био је гост у студију Радио телевизије Бујановац где је говорио о свом раду, првим књижевним корацима и инспирацији коју  свакодневно проналази. Рођен је у селу Трејак у општина Бујановац 1953. године.  Основну школу завршио у селу Кленике, а Економску школу у Врању 1971. године. Са породицом живи у селу Божињевац, у општини Бујановац.

Прве своје записе забележио је још у раном детинству, у основној школи „Бора Станковић“ у селу Кленике, учествујући у писању песмица за дечје новине „Кекец“. Сарађивао је са водитељем емисије Радио Београда „Караван“  Петром Словенским пишући изреке за „Форе и фазоне“ . Активан је члан Друштва за очување културно- историјских вредности Срба „Записи“ у Бујановцу од његовог оснивања.

Објавио је збирку песама за децу под називом „Враголије, чаролије“. Пише дечију, родољубиву, љубавну, завичајну и примењену поезију. Објавио је збирку љубавних песама „Увек сања ога враголана“ и две збирке песама за децу „Башта дугиних боја“ и „Петиција за ћоше“.

Објављивао је радове у зборницима радова СКОР-a( Савеза књижевника у отаџбини и расејању) , КК Душко Трифуновић, Кикинда, Клуба писаца Чукарица, КЦ Горњи Милановац и другим. За песму „Тврд је Србин, само знај „ добио је трећу награду на Међународном конкурсу Удружења српских књижевника у Љубљани новембра 2015. године - Повеља академских критерија.

У 2016. години  добио је Плакету СКОР за запажене резултате на другим конкурсима ван активности Савеза. За песму „Тихом убици реци Не“ - добио је прву награду по академским критеријумима за песму године на Међународном конкурсу удружења српских књижевника у Љубљани августа 2016. године - Повеља на конкурсу Златно перо.

 

СВЕТИ ОТАЦ ПРОХОР ПЧИЊСКИ

Горе, на врх брда испосница стара,

Отац Прохор Пчињски с Богом разговара.

На високој стени где сив соко лети, за све нас моли се Прохор Пчињски свети!

За здравље и радост благој Божјој деци,

неуморно моли дванаест месеци.

Моли се за тебе и твог новог друга,

срећа да вас прати за времена дуга.

Да ти блажен осмех задовољством блиста,

да кроз живот идеш образа скроз чиста.

Да човеку болном пружиш топлу руку,

бар мало ублажиш туђи бол и муку.

Жедном дај воде, гладном мрву хлеба!

Бог ће да награди сваког кога треба!

И теби ће дати дар Божји највећи,

да ти проживиш у здрављу и срећи!

ВОЉЕНА

Вољена моја, предивног лица,

волим те љубављу без граница.

Никада препрека није било,

а доста тога било је мило.

Данашње сунце истог је жара,

осећај срце и даље ствара.

До сваког бића зрак ветром кружи

док сунце бије да љубав пружи.

Мисли ми круже, сећања пуне,

љубав шаљем и ветром кад дуне.

Нека ти дивне милује косе

осећаји срца нек' те носе.

Хоћу ти ипак, једина моја,

пољупце нежне слати без броја.

Ко сјајне звезде месец што води,

истинска љубав нека се роди.

Нека те зора светлошћу буди,

нека те песма ова не чуди!

Послушај мене, стварно те волим,

Немој да мислиш да памет ти солим.

Вољена моја, време не губи,

хајде, бар једном ти ме пољуби!

Као дар биће пољубац врели

за љубав вечну, за живот цели!

 

ИСПОВЕСТ ВОЉЕНОЈ ЖЕНИ

 

Све што сам шврљао, брљао, па и писао

и свакојаку мисао у глави брисао,

исписивао по папиру, дописивао,

све у једној јединој намери да посветим

стихове и песме предивној божанственој жени!

Сад, кад песме прелиставам и читам

одједном сам схватио да је она харала мојим стихом,

мојим умом шврљала, мислима жврљала,

јер ме је очарала својим предивним ликом,

песмама шетала као принцеза на балу,

љуљала се у мени као по морском жалу.

Обрни-окрени, или тему скрени на другу страну... опет па опет

певам о тој прелепој жени, лечим

неизлечиву рану која тече, и опет не, не верује

мени да је у очима тражим, у безумљу налазим

као драгуљ пазим у трезору жеља њених,

превијам њен мелем на отворену рану,

незараслу, заборављену... дивну.

Све сам песме испевао о њој, да је толико волим

ни слутио нисам, ни знао волео бих да зна колико

крв моја ври и пени! У свакој песми је најлепши

почетак и крај, јер срце њено потајно сам волео

и као да не зна ни она сама, но само песма ова

и понеки јецај и срећни дубок уздисај.

 

Миодраг Томић ствара и са породицом живи у селу Божињевац, у општини Бујановац. Основао је  Удружење књижевника „Пауново перо“ где се  окупљени и други књижевни ствараоци са којима , уз подршку општине Бујановац , ради на издавању нових наслова.

ПРОЈЕКАТ 24 ЧАСА ИЗНАД БУЈАНОВЦА

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 20 јануар 2022 10:38

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.